Jedan od centara za vakcinaciju nalazi se u hali na Beogradskom sajmu, nedaleko do obale Save. Stotine starijih ljudi strpljivo čeka u redu, nekad satima. Za razliku od mnogih u centru grada, oni nose maske. Stariji građani su za termin morali prvo da se registruju onlajn. Medicinsko osoblje ih prati do kabina za vakcinaciju, kojih je nešto više od tridesetak. Vakcinacija se vrši prvenstveno kineskom vakcinom Sinofarm.

-pročitajte još: Štampa: Kineske vakcine adut Srbije u igri sa Briselom?

Peking je, naime, poslao oko milion doza vakcina. Radi se o tzv. „mrtvoj vakcini“, sličnoj onoj protiv difterije i dečije paralize. Prednost: vakcina je jeftinija i nije tako brzo kvarljjiva kao ona firmi Fajzer i Bajontek ili Moderne. Prema informacijama iz Kine, Bahreina i Perua, vakcina je efikasna od 75 do 80 odsto.

„Spasilac nacije“

„Najbolja vakcina je ona koju imamo“, rekla je u sajamskoj hali Marija Obradović. Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu procenjuje da se dnevno upotrebi 35.000 doza. Prema podacima od nedelje uveče, vakcinisano je 172.000 građana Srbije. Ministarka je najpre pozdravila lekare i drugo medicinsko osoblje, a onda se i sama vakcinisala.

Kontigent vakcina na aerodromu u Beogradu lično je dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je pred kamerama uputio reči pune hvale na adresu Pekinga. U medijima bliskim vlastima u Srbiji on se vodi kao „spasilac nacije“, koji 24 časa dnevno razgovara sa vladama i drugim službama širom sveta kako bi nabavio vakcine za svoj narod.

Ali u tim medijima se ne pominje skromna medicinska infrastruktura u Srbiji, koja ne može da se poredi sa onom na Zapadu. Isto tako se ne navodi ni činjenica da mnogi građani ne veruju podacima o broju zaraženih i umrlih od korona-virusa. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji, zemlji koja broji sedam miliona stanovnika, korona-virusom je zaraženo 384.000 ljudi, a 3.886 je umrlo od posledica zaraze kovidom 19.

Vakcine kao dobar marketing

Predsednik Vučić obećava da će, kao u jugoslovensko vreme, izgraditi fabrike kako bi vakcina mogla da se proizvodi u Srbiji. Odgovarajuća tehnologija bi, prema medijskim napisima, trebalo da stigne iz Moskve. Srbija dakle želi da proizvodi rusku vakcinu. Ali, dok se to ne dogodi, Rusija će da pošalje stotine hiljada doza vakcine Sputnjik V.

Kina je isporukom njene vakcine napravila savršen marketing, kaže politički analitičar Jakša Šćekić. Dok su poslednjih nedelja zapadne zemlje uspele da isporuče tek nekoliko hiljada doza vakcina firmi Fajzer i Bajontek, Peking je poslao milion. „Na muci se poznaju junaci“, tako bi mogli mnogi u Srbiji da protumače pomoć iz Pekinga, smatra 67-godišnji Šćekić. Vlade u Kini i Rusiji žele da isporukama vakcina vode politiku. I ne moraju okom toga ni sa kim da se konsultuju, kao što to rade evropske države unutar EU.

Takmičenje velikih sila

Slično komentariše i Danijel Pantić. Taj 50-godišnji, zapadno orijentisani analitičar govori o takmičenju velikih sila kada se radi o suzbijanju korona-virusa. U očima mnogih u Srbiji Kina je ta koja prednjači. Poverenje Srbije u sposobnost delovanja Evropske unije sve je manje. Pantić kaže da je „za nas to egzistencijalna kriza“. „Pomoć nam je danas potrebnija nego ikad, a ona ne dolazi sa Zapada, već iz Rusije i Kine.“

Srbija je, kao mala zemlja, upućena na pomoć drugih država. Na zapadnom Balkanu do sada su samo Albanija i Srbija počele sa vakcinacijom stanovništva. Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija još uvek čekaju na isporuku vakcina.

Srbi uče mandarinski

Kina pokušava da iz ove situacije izvuče političku korist. Pokazuje se kao trgovinski sposobniji partner koji ne maše podignutim prstom kada se radi o ljudskim pravima i demokratiji. Danijel Pantić podseća na angažman Pekinga u infrastrukturnim projektima od regionalnog značaja u jugoistočnoj Evropi. Smatra da taj samopouzdani nastup nije ostao bez efekta. Sve više mladih Srba uči mandarinski jezik. Slabi uverenje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU. Pantić takođe podseća da Srbija nije imala nikakvih poteškoća da postane članica Evroazijske ekonomske unije.

I druge države centralne i jugoistočne Evrope se, kao i Srbija, ponovo orijentišu ka Istoku. Čak se i članica EU Mađarska, ili na primer Turska, u suzbijanju pandemije uzdaju u pomoć Rusije i Kine, kaže Pantić.

U međuvremenu, i u Srbiji je registrovana nova i možda mnogo opasnija vrsta korona-virusa, koja se prva pojavila na britanskom ostrvu. Donela ga je jedna žena koja stigla avionom u Beograd. Ali, vlada Srbije ne planira novi lokdaun, a restorani, kafići i tržni centri ostaju i dalje otvoreni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android