Dojče velela (DW) se u Rusiji ponovno se suočava s ozbiljnim prigovorima državnih vlasti zbog načina izveštavanja. Ruski parlament, tačnije posebni odbor ruske Državne Dume koji se bavi istraživanjem umešanosti stranih medija u unutrašnje poslove Rusije, poslao je Generalnom državnom tužilaštvu informacije o nekim stranim medijima – uz molbu da se ispita izveštavanje tih medija u vezi s referendumom koji je počeo u četvrtka (26.6.) i na kojem bi ruski birači trebalo da odluče o promenama ruskog Ustava.

Među medijima čije bi izveštavanje trebalo da se nađe pod lupom ruskog pravosuđa, su Dojče vele, Glas Amerike, TV-stanica „Current Time“ i „Radio Liberty“, izjavio je predsednik tih Odbora Vasilij Piskarjov.

Prigovor: „Sistematsko širenje dezinformacija“

Prema njegovim rečima, Generalno državno tužilaštvo trebalo bi „pravno da oceniti“ objavljene izveštaje i da „donese odluku u skladu sa zakonima Ruske Federacije“. Piskarjov je objave tih stranih medija okarakterisao kao „sistematsko širenje dezinformacija“.

„Radi se o sistematskim pokušajima uticanja spolja na ruske unutrašnje stvari, odnosno o nameri da se utiče na volju građana naše zemlje, što je neprihvatljivo i u skladu s važećim zakonima ne sme ostati bez odgovora“, doda je Piskarjov. On nije naveo koje su se konkretno objave DW i drugih stranih medija našle na meti ruskih vlasti.

DW odbacuje prigovore Dume

Glavna urednica DW Manuela Kasper-Kleridž tim povodom je izjavila: „Kao glavna urednica Dojče velela izričito se ograđujem od neosnovanih optužbi Duminog odbora na naš novinarski rad. Koleginice i kolege iz Dojče velea zalažu se za novinarsku savesnost, nezavisnost, transparentnost i raznolikost mišljenja. To je ono što karakteriše njihov svakodnevni rad. Tužno je što to ne odgovara svakome, ali mi moramo da prihvatimo da postoje i takvi ljudi.“

Ovo nije prvi put da poslanici Dume kritikuju strane medije. U avgustu 2019. oni su pokrenuli istragu, između ostaloga i protiv DW, medijske kompanije čije se sedište nalazi u Bonu. Isti Odbor tada je zamolio rusku Agenciju za nadzor rada masovnih medija, telekomunikacija i zaštitu podataka „Roskomnadsor“, Državno tužilaštvo i ministarstva pravosuđa i spoljnih poslova Rusije da proveri da li DW može biti stavljen na crnu listu zbog „mešanja u unutrašnje stvari Rusije“. Iz DW su tada odbačene sve optužbe i saopšteno je da nema osnova za prigovore na račun rada te medijske kompanije.

Ruski referendum o ustavnim promenama održava se između 25. jula i 1. jula. Građani Rusije trebalo bi da odluče o čitavom nizu važnih promena, između ostaloga i o „poništavanju“ dosadašnjih mandata predsednika Vladimira Putina, što bi mu teoretski omogućilo da se na izborima 2024. i 2030. ponovno kandiduje za dužnost predsednika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android