Na maratonskoj sednici egipatske Ustavotvorne skupštine, kojoj su prisustvovali isključivo predstavnici Muslimanskog bratstva i salafista, jutros je 30.11. usvojen nacrt novog Ustava, a referendum o istom, trebalo bi da bude održan do polovine decembra. Kontroverznim predsedničkim dekretom ustavotvornoj skupštini je za pripremu i usvajanje nacrta Ustava, na raspolaganje dato dva meseca više. Egipatski predsednik Mursi po svaku cenu pokušava da predupredi protivljenje Ustavnog suda, koji bi zasedanje skupštine mogao da proglasi neustavnim.

Mursi iznad zakona

Mursijev dekret trebalo je da zaštiti odluku skupštine, odnosno da je učini imunom na eventualne sudske odluke. Ali odluka suda bi ipak mogla da ugrozi legitimitet skupštinskog zasedanja. Ustav bi sada u roku od 30 dana trebalo da se nađe pred građanima Egipta, na referendumu. Mada je i dalje nepoznato kako bi to bilo izvedeno, s obzirom da pravosuđe mora biti u poziciji da nagleda glasanje. Istovremeno mnoge sudije štrajkuju, negodujući Mursijevu uredbu kojom sebe stavlja iznad zakona. Novom Ustavu pridodat je i član kojim gornji dom parlamenta preuzima zakonodavnu ulogu do izbora novog saziva donjeg doma. Do sada je tu moć imao predsednik države.

Sadržinski, teško da uopšte ima značajnijih izmena u kontroverznom nacrtu Ustava. Za većinu stručnjaka on predstavlja temelj jedne islamske države, nalik Saudijskoj Arabiji. Čak se i nezavisnost vojske i njen civilni nadzor dovode u pitanje osnivanjem Nacionalnog saveta za bezbednost. "Savet će praktično o svemu odlučivati, o svemu što ima veze sa vojskom, pa i o njenom budžetu. To će se odraziti na suverenitet parlamenta, koji bi trebalo da bude u poziciji da nagleda finansiranje vojske", smatra Mohamed Zara, saradnik Instituta za ljudska prava u Kairu. Drugo, civili bi se u određenim situacijama takođe mogli naći pred vojnim sudovima, a njihov rad nije regulisan čak ni minimalnim, pravnim standardima.

Ugrožena sloboda mišljenja

Hebu Morajef, direktorku u organizaciji Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) za Egipat, brine ograničavanje slobode mišljenja. Dva člana novog Ustava zabranjuju "vređanje proroka". Drugim rečima, ateisti koji bi u javnosti izneli neko svoje razmišljanje, morali bi da računaju sa krivičnim gonjenjem.

Očekuje se da će gnev ne-islamista, nakon usvajanja nacrta novog Ustava biti još veći. Liberali su i u petak (30.11.) nastavili sa velikim protestima na trgu Tahrir. Nemaju nameru da se povuku, čak ni u subotu, kada bi na istom mestu trebalo da se okupe pristalice Muslimanskog bratstva. 25-godišnji Mohamed odluku režima doživljava krajnje opasnom. "Prostor je zauzet, protesti su u toku. Zašto žele da nas provociraju? Ako zaista budu insistirali na tome da ovde održe skup, to bi moglo dovesti do krvoprolića?"

Muslimansko bratstvo i salifisti ne dele to mišljenje, svog predsednika smatraju "usamljenim borcem za demokratiju", tvrdeći kako je demokratski izabran predsednik odlučan u tome da svoj "demokratski marš sprovede do kraja". Režim ignoriše nasilne proteste protiv Mursijevih odluka i zasedanja Ustavotvorne skupštine, kojim prisustvuju isključivo islamisti.

Autori: Matijas Zajler / Jakov Leon

Odg. urednica: Ivana Ivanović