Posada broda Ever Given kao da živi dan mrmota. Pre mesec dana ceo svet je pričao o teretnjaku koji se nasukao u Sueckom kanalu i to tako da nijedan drugi brod nije mogao da prođe svojim putem. Na društvenim mrežama je džinovski brod postao predmet sprdnje, a lanci svetske logistike do danas se nisu vratili u normalu.

Za kompaniju i posadu broda Suecki kanal kao da je postao sudbina. I dalje su u njemu, tačnije u Velikom gorkom jezeru koje povezuje južni i severni deo najvažnijeg svetskog kanala.

Ever Given bi mogao da nastavi odiseju ka Roterdamu, gde se bio zaputio, i da konačno isporuči kontejnere koje nosi. Brod je u plovnom stanju, 25 članova posade jedva bi čekalo da isplovi.

Ali, to nije moguće.

Brod i posada kao taoci

Egipatska uprava Sueckog kanala zahteva 916 miliona dolara odštete od kompanije kojoj pripada brod. To je, kažu, ceh koji je nastao zbog šest dana blokade kada se sa obe strane kanala čekakjući načičkalo četiri stotone brodova. Trećina tih troškova je, prema Egipćanima, nastala u komplikovanom oslobađanju zaglavljenog diva.

Tu sumu bi trebalo da plate japanska firma Šoej Kisen i njena panamska kćerka Luster Maritime. Tamo ne žele da govore za medije, ali agencija Rojters prenosi da su ponudili svega sto miliona dolara.

Tako su Egipćani kao hipoteku zadržali brod sa 18.000 kontejnera punih robe. Posada je zarobljena na palubi, samo dvojica ljudi su smela na kopno zbog zdravstvenih tegoba.

U hamburškoj brodskoj kompaniji BSM, koja se bavi upravljanjem brodskim saobraćajem, nazivaju odluku da se plovilo i posada zadrže "ekstremno razočaravajućom". Kažu, nije nastala nikakva šteta po životnu sredinu i firma kojoj pripada Ever Given sarađuje sa istražiteljima. Do sada navodno nije nađen nikakav tehnički uzrok incidenta.

Verzija koja se najčešće čuje je da je snažan vetar poremetio kurs broda 23. marta kada se poprečno nasukao. Pri tome su, kako kažu neki stručnjaci, u visinu naslagani kontejneri delovali poput jedra koje je pojačalo efekat vetra.

Ali, zvanična istraga još nije završena. Zato se Egipćani i Japanci i ne mogu saglasiti o uzroku. Jasno je ipak da vreme radi za Egipćane – jer operatori broda niti mogu da koriste svoje najveće plovilo, niti mogu da računaju na večno razumevanje klijenata koji čekaju kontejnere.

Moglo bi da potraje

Osiguravajuća kuća koja radi za Šoej Kisen sada je saopštila da pravdu zbog zaplene broda traži pred lokalnim sudom u Ismailiji, desetak kilometara severno od Gorkih jezera gde je zatočen brod.

Tamo je prvo ročište zakazano za 4. maj, ali ko zna koliko bi nedelja ili meseci mogao da potraje proces. Malo ko računa da bi egipatski sud mogao da presudi protiv državne firme koja upravlja Sueckim kanalom.

Pitanje je koliko će još posada broda – koju odreda čine Indijci – morati da izdrži. Egipćani ne bi smeli da ih drže kao taoce, saopštio je indijski sindikat pomoraca AISU. Ali teško da će to pomoći, ako se zna za jedan drugi primer.

Naime, stotinak kilometara južnije, na ulazu u Suecki kanali, od jula 2017. je ukotvljen brod MV Aman. Taj bahreinski teretnjak je bio zaustavljen zbog nesuglasica oko sigurnosne opreme i računa za gorivo. Jedan egipatski sud je proglasio prvog oficira broda Mohameda Aišu pravno odgovornim za taj brod.

Aiša je napustio palubu tek prošlog petka, nakon višemesečne borbe međunarodnog sindikata pomoraca. Na brodu je proveo skoro četiri godine.

nr (der Spiegel, rtr, dpa, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.