Stvarno zdravstveno stanje bivšeg jugoslovenskog (i kasnije hrvatskog) obaveštajca u ovom trenutku po saznanjima DW još nije poznato – zato što ispitivanja u Zagrebu nisu zaključena. No, prigovori koje je izneo Perkovićev zagrebački advokat Anto Nobilo su ozbiljni i sa njima smo suočili bavarske vlasti.

Nobilo je naime, kako je izjavio za DW, na temelju posmatanja proteklih godina i informacija iz prve ruke – od svog klijenta - uveren da Perković u Nemačkoj nije bio zdravstveno tretiran na adekvatan način: „On je izgubio 30 kilograma. Dolaskom u zatvor Remetinec utvrđena je težina od 66 kilograma. Pre izručenja imao je 94-96 kilograma."

Nemci štedeli na Perkoviću?

Perkovićevo zdravstveno stanje već neo vreme nije najbolje. Kad je bio izručen u Nemačku, sa sobom je, kaže nam Nobilo, poneo i lekarsku dokumentaciju i propisane terapije. Već tada je imao nekoliko ozbiljnijih dijagnoza bolesti, odnosno probleme s visokim krvnim pritiskom i povišenim šećerom, tvrdi zagrebački advokat: „Nije imao medicinsku zaštitu kakvu je trebalo da ima i bojim se da je došlo do oštećenja njegovog zdravlja. U Nemačkoj su mu otvoreno rekli da oni neće da troše svoja sredstva jer on će služiti kaznu u Hrvatskoj."

Jesu li Nemci zaista štedeli na zdravstvenom staranju o bivšem udbaškom šefu? Navodi koje je Nobilo izneo za DW su konkretni i s njima smo suočili Ministarstvo pravosuđa u Minhenu – bavarske pravosudne vlasti su naime bile nadležne za istragu Đurekovićevog ubistva, sudsko procesuiranje i na kraju – za smeštaj pravosnažno osuđenog u zatvoru.

Portparolka Ministarstva Ulrike Roider za DW je izjavila da su podaci o zdravstvenom stanju neke osobe zaštićeni „posebno strogim zakonom o zaštiti podataka", odnosno da iz pravnih razloga ne može konkretno da komentariše zdravstveni tretman dotičnih osoba, tj. zatvorenika.

Zdravstveno staranje o zatvorenicima u bavarskim zatvorima regulisano je posebnim zakonom – u njemu piše da „zatvorenici imaju pravo na zdravstveni tretman ukoliko je on potreban kako bi se otkrila i bila lečena neka bolest, da bi se sprečilo njeno pogoršanje, odnosno da bi se ublažile tegobe zbog te bolesti."

Osim toga, Ministarstvo pravosuđa na upit DW-a odgovara da svi zatvorenici imaju pravo na snabdevanje lekovima i drugim medicinskim materijalom, odnosno na preventivne preglede i ispitivanja sa ciljem ranog otkrivanja potencijalnih bolesti.

Krše li Bavarci zakon?

A upravo to se, sudeći po navodima advokata Nobila – nije dogodilo. Za DW on tvrdi da Perković u pet i po godina provedenih u nemačkim zatvorima nije „nikada bio pregledan" kako bi se ustanovio razvoj pojedinih bolesti. Krše li to bavarske vlasti zakon?

I želi li upravo taj utisak da stvori Nobilo svojim navodima? Pritom kao vrhunski informisan stručnjak on verovatno zna da bavarske vlasti ne smeju da iznose konkretne podatke o njegovim tvrdnjama.

Da li Perkovićev branitelj pokušava da diskredituje bavarsko pravosuđe i dodatno pojača svoju sumnju da suđenje nije bilo pravedno?

Nobilo je proces protiv Perkovića (i Zdravka Mustača) u više navrata proglašavao za „nepošten" i „pristrasan" i podigao je tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava - gde očekuje da bi Perković za godinu-dve trebalo da bude pušten na slobodu.

Njegov ključni argument u tome je uloga sudije Manfreda Daustera – koji je sudio i Krunoslavu Pratesu, Perkovićevom „špiclu" koji je nadzirao Đurekovića – i u čijoj je štampariji i ubijen bivši menadžer zagrebačke INA. Nobilo smatra da je Dauster trebalo da bude izuzet iz procesa protiv Perkovića.

Nakon pet i po godina provedenih u nemačkim zatvorima, Josip Perković je nedavno prebačen u Hrvatsku na odsluženje zatvorske kazne. Bivši jugoslovenski (a kasnije hrvatski) obaveštajac je u Minhenu osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, a u Hrvatskoj mu je, s obzirom da tamošnje zakonodavstvo ne poznaje kaznu doživotnog zatvora, kazna preinačena u 30 godina iza rešetaka.

Nobilo je za DW izjavio i da su Perkoviću tokom suđenja u Minhenu izvađeni prednji zubi jer „nisu hteli da ih leče". Prema njegovim navodima, na Perkovićevo traženje proteze ta molba je odbijena s argumentom da je to „estetsko, a ne medicinsko pitanje". Na intervenciju obrane (a i s obzirom na javni karakter suđenja), sudsko veće je ipak naložilo zatvoru da mu napravi protezu.

„Medicinsko staranje koje se temelji na načelu ekonomičnosti"

Nakon završetka suđenja Perkoviću je u zatvoru Štraubing, kako tvrdi zagrebački advokat, izvađen još i zub na kojem je proteza imala uporište: „Uoči vađenja zuba 9. 1. 2018. zubar mu je rekao da neće da pravi novu protezu, jer će ionako ići u Hrvatsku, pa će oni tamo to da mu rade!"

DW je i s ovim navodom pismeno suočio bavarske vlasti. Iz Ministarstva pravosuđa su nam rekli da „troškove medicinski nužnih tretmana uključujući, ako je to potrebno, i angažman eksternih lekara, preuzima Bavarska". I navodi kako je za te izdatke (lekarsko tj. zubarsko staranje) u budžetu za 2018. bilo rezervisano 9,2 miliona evra.

Koliko je od toga izdvojeno na staranje o Perkoviću? I da li je istina da nisu hteli da mu naprave novu protezu? Bavarci na ta naša pitanja ne žele, ili ne smeju, da konkretno odgovore.

Portparolka Ministarstva pravosuđa samo nam je potvrdila da je u svakom bavarskom zatvoru zagarantovana „odgovarajuća svrsishodna temeljna medicinska briga koja se temelji na načelu ekonomičnosti".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android