Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA) očekuje se da će nuklearna energija ove godine činiti skoro 10 odsto globalne proizvodnje električne energije. To bi bio rekord u poslednjih 30 godina.

Fatih Birol, izvršni direktor IEA, objašnjava da se ovaj porast može zahvaliti Kini, ali i ogromnoj potrebi za energijom zbog tehnologija poput veštačke inteligencije.

Serveri za akladištenje podataka i veštačku inteligenciju zahtevaju konstantan izvor energije 24 sata dnevno, i danas troše između 1 i 3 odsto ukupne globalne energetske potrošnje. Očekuje se da će se te potrebe udvostručiti do 2030.

To jedino nuklearne elektrane mogu da obezbede, izjavio je Džo Domingez, direktor američke energetske kompanije Constellation Energy.

Mali modularni reaktori kao sigurnije rešenje

Poslednjih meseci tehnološki giganti Meta, Amazon, Microsoft i Google objavili su svoje planove za ulaganje u nuklearnu energiju u okviru svojih ciljeva za neutralnost u emisijama CO2, iako su ranije tvrdili da se oslanjaju samo na obnovljive izvore energije.

Amazon i Google planiraju da koriste struju iz malih modularnih reaktora (SMR). To su moderne nuklearke sa kapacitetom manjim od 300 MW, što je trećina kapaciteta klasične nuklearke.

Do sada su na svetu izgrađena samo dva takva mala reaktora – jedan u Rusiji i jedan u Kini.

Prema Svetskom izveštaju o statusu nuklearne industrije (WNISR) - organiziciji koju delom finasira nemačko ministarstvo ekologije - oba reaktora su imala višestruko duži period izgradnje od planiranog, premašila su budžet i nisu postigla predviđenu energetsku proizvodnju.

Nuklearna industrija, s druge strane, tvrdi da ova kašnjenja nisu iznenađujuća jer su prvi mali modularni reaktori u Rusiji i Kini bili pilot-projekti. Budući projekti bi, kako navode, trebalo da budu brži i efikasniji.

Da li nam je potrebna nuklearna energija za klimatske ciljeve?

Nuklearke ne emituju štetne gasove, pa se o njima govori kao o rešenju za brzo rastuće energetske potrebe u svetu. Međutim, nuklearna energija nosi sa sobom čitav niz ekoloških problema, na primer - indirektne emisije iz rudnika uranijuma, kontaminirana voda, radioaktivni otpad i rizik od nesreće poput onih u Černobilju (1986.) ili u Fukušimi(2011).

Energetski stručnjaci ističu da će vetar i sunce verovatno igrati ključnu ulogu u zameni fosilnih goriva, ali naglašavaju da se na ove izvore ne možemo u potpunosti osloniti, jer zavise od prirodnih uslova.

Nakon Konferencije o klimi u Dubaiju 2023. godine, 31 država – uključujući glavne nuklearne sile poput Francuske, Velike Britanije, SAD i Japana – najavile su planove da utrostruče svoje nuklearne kapacitete do 2050.

Međutim, WNISR skeptično gleda na ovu ambiciju, ukazujući na visoke troškove održavanja, duga razdoblja izgradnje i nedostatak industrijskih kapaciteta. Prema ovom izveštaju, za utrostručenje kapaciteta bilo bi potrebno izgraditi više od 1.000 novih reaktora.

Nezavisni analitičar Majkl Šnajder ističe da je teško da mali modularni reaktori zadovolje te potrebe, jer se njihova proizvodnja ne može porediti sa masovnom i inovativnom proizvodnjom solarnih panela i vetroturbina, koja omogućava smanjenje troškova i brže inovacije.

Nemačka: stranke Unije i AfD za povratak nuklearki

Gotovo dve godine nakon što je Nemačka ugasila svoje poslednje nuklearne reaktore, demohrišćani iz opozicione Unije CDU/CSU izašli su u javnost sa idejom o povećanju istraživanja u oblasti nuklearne tehnologije. Diskutuje se i o mogućnosti ponovnog puštanja ugašenih nuklearki u rad.

S obzirom na to da je u Nemačkoj u toku izborna kampanja, demohrišćani su u svom programu naglasili da bi nuklearna energija „trebalo da igra važnu ulogu, posebno kada su u pitanju klimatski ciljevi i energetska sigurnost".

Kancelarski kandidat Unije CDU/CSU, Fridrih Merc, opisao je nemačko gašenje nuklearki kao „stratešku grešku", ali je istovremeno priznao da povratak ugašenih nuklearki nije realističan.

Za povratak nuklearnoj energiji zalaže se i krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), smatrajući da je ona deo „održivog i ozbiljnog energetskog miksa".

Aktuelna manjinska vlada, koju čine socijaldemokrate i Zeleni, međutim, isključila je mogućnost povratka nuklearnoj energiji.

Duža verzija teksta je izvorno objavljena na engleskom jeziku.