Tagesšpigel piše: „Jedno takvo mirno norveško društvo, u kome nema socijalnih tenzija, sa ekstremno niskom stopom nezaposlenosti, već godinama se suočava sa rastućom popularnošću desničarskih ekstremista, koji podstiču na mržnju protiv stranaca i azilanata. I vladajući socijaldemokrati napravili su značajne ustupke kako bi pod kontrolom imali desničarski populizam. Ipak, radikalne parole koje su opstale u društvu, i te kako su plodno tlo za ohrabrivanje fanatičnih ksenofoba na nasilje. Napadi u Oslu su za evropske zemlje alarmantni zato što u njima desničarske populističke stranke beleže uspehe, na primer u Holandiji, Danskoj ili odnedavno u Finskoj. Kada nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih kaže da posle atentata u Norveškoj, nema razloga za podizanje nivoa bezbednosti u Nemačkoj, to se može samo polovično opravdati. Nema razloga za paniku, ali ni za podcenjivanje situacije“.

Šlezvig-Holštajn am zontag prenosi: „Posle napada od 11. septembra 2001. tadašnji američki predsednik je pozvao na borbu protiv međunarodnog terorizma. Najkasnije sada toj borbi se može dodati još jedan element – borba protiv ekstremizma, protiv desničarskog i levičarskog populizma, protiv netolerancije i mržnje prema strancima. Neophodna je veća opreznost prema neprijateljima civilizacije“.

Hesiše / Niderzeksiše algemajne koji izlazi u Kaselu piše: „Norveška je suočena sa najvećom tragedijom od Drugog svetskog rata. Zapanjuje tako veliki broj mladih žrtava, ali i činjenica da masovni ubica potiče iz norveškog društva. Susedi ga opisuju kao neupadljivog i povučenog. Šta se u njegovoj glavi odigravalo, niko nije naslućivao. Pojedine internet izjave prikazuju ga pre kao nekog političkog smetenjaka, nego kao potencijalnog teroristu. Policijska istraga je tek počela. Ali i kada bude okončana, moraćemo da priznamo da će posle ovog monstruoznog zločina ostati delić bespomoćnosti”.

Frankfurter rundšau piše: “Atentat na središte norveške politike pravi je šok za celu zemlju. Reč je o najtežem napadu na demokratiju od Drugog svetskog rata. Ubuduće će se Oslo pominjati u jednom dahu sa Madridom i Londonom, Najrobijem i Mumbajem. Napadi u prošlosti su pokazali da se nijedna zemlja ne može potpuno zaštititi od napada. Ipak norveško pravosuđe mora potresti činjenica da je jedan ili više napadača postavilo tako snažnu bombu usred centra političke moći. To će pravosuđe sigurno prinuditi na akciju. Naivno je nadati se da eksploziv nije bio smrtni udarac za otvorenost skandinavskih zemalja”.

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević