1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Ekstremno vreme širom sveta: između požara i poplava

Štefani Hepner
10. avgust 2021.

Leto 2021. obeležili su ekstremni vremenski uslovi – suša i požari u južnoj Evropi, Rusiji i Americi, velike poplave u Aziji. Ekstremne vremenske pojave će se u budućnosti sve češće dešavati.

Foto: NICOLAS ECONOMOU/REUTERS

Vetar je u ponedeljak u mnogim krajevima Grčke bio tako slab da nije mogao dalje da raznosi vatru. No, taj kratak predah za vatrogasce je završio, jer je nastupio novi talas vrućine s temperaturama preko 40 stepeni i situacija u zemlji se opet pogoršala.

Već nedeljama u Grčkoj besne šumski požari, pre svega na severu Atine i na ostrvu Eubeji. Dok su na kontinentalnom delu zemlje požari polako dovedeni pod kontrolu, na Eubeji – i na poluostrvu Peoloponezu, vatra još uvek gori. No, i tamo gde situacija izgleda mirnije, jezgra požara bi ponovo mogla da se razgore.

Mnogi ljudi su izgubili sve. „Ovo je bio raj, sa retkim vrstama drveća i divljim životinjama“, priča novinarki DW jedan pepelom prekriven meštanin, „ a pogledajte sada, kao na Mesecu, sve je spaljeno“.

-pročitajte još: Vidi se širom sveta: klima se menja sve brže i sve intenzivnije

Mnogo šume je izgorelo

Požari u Grčkoj nisu neuobičajeni u vrelim letnjim mesecima – ali razmere tih požara jesu. Prema navodima Evropskog informacionog sistema za šumske požare EFFIS, u Grčkoj je do 5. avgusta izgorelo gotovo dvostruko više šuma nego u godišnjem proseku za vreme od 2008. do 2020. godine.

Uzroci požara su mnogostruki: nemarno bačena cigareta, komadić stakla koji deluje kao lupa. Govori se da je bilo i podmetanja požara sa namerom da se stvori prostor za nove kuće. Velika vrućina podstiče vatru.

Požari u Grčkoj: povratak u pepeo i ruševine

02:55

This browser does not support the video element.

Suše, požari i poplave u mnogim delovima sveta otežavaju život. I u drugim sredozemnim zemljama poput Italije, Turske, Severne Makedonije, Bugarske i balkanskih zemalja, vatrogasci već nedeljama pokušavaju da ugase požare. Turski predsednik Erdogan je rekao da je reč o najgorim požarima u istoriji zemlje.

I u Rusiji je žestoko

Požari besne i u Rusiji, na zapadnoj obali SAD i u Kanadi. U Rusiji je Zavod za zaštitu šuma u ponedeljak izbrojao 240 požara na ukupnoj površini od 37.000 hektara. To odgovara površini nemačke savezne pokrajine Baden-Virtemberga. Posebno je pogođen region Jakutije. Dim se proširio do dalekog juga zemlje na granici sa Mongolijom. NASA prenosi da je stigao i do Severnog pola. To još nikad nije zabeleženo.

-pročitajte još: Rusija: Permafrost se topi, kuće tonu

U SAD se vatrogasci u Severnoj Kaliforniji bore sa požarom koji je spalio površinu veću od 198.000 hektara. „To je kao da dolazite sa ratnog područja“, rekao je novinskoj agenciji AFP Tami Kugler koji je pobegao iz Grinvila i sada živi u šatoru. Na zapadnoj obali SAD požari nisu retkost, ali vrućina sada pogoršavaju situaciju.

Kalifornijski vatrogasac posmatra požar u Diksiju - čitavi gradovi su uništeniFoto: FRED GREAVES/REUTERS

Prevruće, previše vetra, previše vlage

Prema aktuelnom izveštaju Svetskog saveta za klimu, ekstremne vremenske pojave poput suše će u budućnosti sve češće dešavati. U istraživanju klime već godinama vlada konsenzus prema kojem je zagrevanje Zemlje bitno povećalo verovatnoću takvih događaja. Tako topliji vazduh u Sredozemlju može da dovede do toga da vazduh sadrži više vodene pare, te da to dovede do jakih kiša kakve su nedavno pogodile Nemačku i Belgiju.

„Ekstremno vreme je sada deo naše budućnosti“, prognozira za DW Levke Kezar, istraživačica klime na Univerzitetu Mejnot u Irskoj.

Sa velikim poplavama se trenutno bori i Kina, indija i Mjanmar. Višednevne padavine su dovele do velikih poplava u centralnoj kineskoj provinciji Henan, mnogo ljudi je poginulo a stotine hiljada ljudi su ostale bez krova nad glavom.

U Indiji je Monsun bio žešći od svih u poslednjim decenijama. Samo su klizišta odnela više od 40 života. U Mjanmaru su se ljudi borili protiv vodenih bujica, u Bangladešu su potopljena sela odbeglih Rohinđa.

I afričke zemlje se bore sa poplavama. Lagos, privredna prestonica Nigerije, u julu se našao pod vodom. Odvodni sistemi su nedovoljno razrađeni.

U Južnom Sudanu je poplava ugrozila 90.000 ljudi, kako je pre nekoliko dana saopštila Agencija UN za koordinaciju humanitarne pomoći. Hiljade ljudi su morale da se evakuišu.

„Naše selo je izgorelo u roku od 15 minuta“

01:34

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu