Ponekad budućnost zavisi od komada papira, dokumenta, overenog pisma koje negde po svaku cenu mora da se pokaže. Na 200 metara od graničnog prelaza između El Pasa u Teksasu i Sijudad Huareza u Meksiku prodavnica „Selekto Servises“ nudi ove usluge.

„Treba da overite svoj dokument I-94? Mi ćemo vam pomoći“, stoji na transparentu na sivom balkonu.

Sve je na španskom, ciljna grupa je jasna. Dokument I-94 je formular za ulazak ili izlazak iz SAD. Usluga se nudi migrantima, kao i druge, bilo da se radi o notarskim uslugama, prevodima ili uslugama dostave unutar SAD.

Mikroekonomija s jasnom ciljnom grupom

Nekoliko metara dalje od faks-servisa u ulici El Paso, što je ujedno i naziv celog grada na jugu Teksasa, razvila se mikroekonomija koja onima koji tek dolaze s druge strane granice nudi sve što je potrebno.

Prevoz, komunikaciju, odeću: stvari koje ponekad mogu biti presudne. Nekoliko kompanija nudi autobuski prevoz do američkih metropola.

„Suprotno onome što neki političari tvrde, ovde nema invazije. Ljudi koji dolaze ovamo gotovo svi imaju jasnu destinaciju i putuju odavde po celoj zemlji. Obično ne ostaju u El Pasu. Ovo je ogromna raskrsnica“, kaže Marko Raposo iz El Pasa u razgovoru za DW. Njegova kancelarija brine o pristiglim migrantima.

Pre ulaska u autobus mnogi kupuju novu odeću ako je njihova pocepana od dugog putovanja. Cena paketa sa tri košulje kreće se već od pet američkih dolara, a cipela ima i za četiri dolara.

Mnoge prodavnice su u rukama Amerikanaca azijskog porekla, očigledno s jakim vezama s jeftinim fabrikama u Kini ili Bangladešu.

Sušta suprotnost nekoliko ulica dalje, gde rezervacija stola u restoranu u entru El Pasa ponekad zna da košta i do 125 dolara po osobi. To je za neku drugu klijentelu.

Migranti pak mogu da dobiju porciju meksičke ulične hrane za tri dolara. Plaća se gotovinom, a ne karticom.

Sušta potreba, a ne šoping za užitak

Ova mikroekonomija ima gotovo ekskluzivnu klijentelu. Retko koji turista ili žitelj El Pasa se druži sa migrantima. Ovde se ne radi ni o šopingu iz užitka. Ovde se radi o brzim, nužnim poslovima na putu do nekog mesta.

„Migranti vrlo često imaju jasan plan. U kontaktu su s rodbinom u nekom američkom gradu, žele da rade što je brže moguće, a da bi to učinili moraju da obave nekoliko stvari na licu mesta“, kaže Raposo.

Ista slika s druge strane granice u Sijudad Huarezu. Taj meksički grad dugo je važio za najsmrtonosniji na svetu, ne računajući mesta gde traje rat. Ovde je u obračunima kartela nekih godina ginulo po sedmoro ljudi – dnevno.

Tu je migrantima cilj da završe poslednju etapu na putu za SAD. Zadnjih nekoliko metara pre „Puente Internasional Paso del Norte“, graničnog mosta, nalaze se bezbrojne menjačnice. Za mnoge je ovo prvi šok, dolar je ovih dana jači nego ikada.

Za gotovo dvadeset pezosa se dobije tek jedan dolar. Mnoge porodice ovde obavljaju poslednje nabavke, jer samo 200 metara dalje je život znatno skuplji. S izuzetkom trgovačke ulice u El Pasu gde ponovno mogu da se osećaju kao kod kuće.

Oporavak od pandemije

Tokom 2019, godine pre pandemije, 22 miliona automobila i 7,2 miliona pešaka prešlo je ovu granicu. U prvoj godini pandemije robna razmena između dva grada-blizanca pala je za 60 posto i iznosila je 512 miliona evra. Situacija se sada oporavila, što je sreća za trgovce s obe strane granice.

Uprkos tome, i dalje postoji podela u vezi s pandemijom: maske moraju da se nose južno od granice, ali ne više u El Pasu. Naravno, ovde su u prodaji maske za one koji planiraju jednodnevni izlet.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.