Nekoliko nedelja pre Božića, Nemci koji su planirali da kupe električni automobil bili su primorani da ponovo razmotre svoju odluku. Subvencija države ukinuta je zbog problema sa državnim budžetom.

Nešto ranije, vlada je već ukinula program podrške firmama koje kupuju vozila za svoje flote. Neki firme to nije posebno uznemirilo. Iz nekoliko rent-a-car kompanija se čuje da žele da se reše e-vozila jer ih malo ko traži.

Još uvek je teško naći mesto za punjenje baterija i sve je previše komplikovano.

Prema podacima evropske asocijacije proizvođača automobila, sve to je rezultiralo padom prodaje električnih automobila: u Nemačkoj je prodaja u decembru opala za 48 odsto, a u celoj EU za 17 odsto.

Patrik Šaufus iz savetodavne firme Mekinsi smatra da je prodaja električnih vozila u 2023. bila „stabilna“, čak i nakon obustave podrške za hibridna vozila, i uz nedostatak novih modela.

Ne očekuje da će prodaja porasti ni ove, 2024. godine, i smatra da će možda biti drugačije tek u narednim godinama – ako se pojave novi, povoljniji modeli.

Majk Tindal, koji prati automobilsku industriju za banku HSBC, ukazuje da je porast prodaje električnih automobila prošle godine bio „prilično snažan“, ali da ovaj očigledni zastoj može biti posledica možda prevelikih očekivanja u brzini širenja tržišta takvih vozila.

Ali i ukidanje državne podrške vraća pažnju na osnovni problem u prodaji električnih automobila: njihova cena je još uvek visoka, a ni popusti proizvođača u više evropskih zemalja ne privlače nove kupce.

Tindal ukazuje da su prvi kupci električnih vozila ionako bili imućnije osobe – što se vidi i po samim električnim vozilima na ulicama Evrope. „Ali sada dolazite do potrošača koji su daleko osetljiviji na troškove, a imajući u vidu trenutne cene električnih automobila, verovatno su i malo suzdržaniji“, kaže stručnjak banke HSBC.

„Obični“ potrošač primećuje još nešto – pad cene polovnih električnih automobila je mnogo veći i brži od pada cene klasičnih automobila.

To je posledica slabljenja baterije posle velikog broja punjenja, a baterija je daleko najskuplji deo auta. Takođe, polovnjaci imaju baterije daleko slabijeg kapaciteta od onih koje danas izlaze sa proizvodnih traka.

Tindal dodaje da je infrastruktura za punjenje električnih automobila još uvek nedovoljna da bi se ljudi odlučili na kupovinu. Ali takođe kaže da će se ti nedostaci prevazići, ali će biti potrebno još nekoliko godina.

„Budućnost je električna“

Kada je reč o evropskim proizvođačima automobila, nema sumnje: „Uvereni smo da je budućnost električna i odlučno krećemo u smislu tranzicije mobilnosti“, kaže na primer portparol  Folksvagena.

Prošlog marta je objavljeno da će div iz Volfsburga u naredne četiri godine investirati 180 milijardi evra, pri čemu će više od dve trećine novca otići u razvoj elektrifikacije i digitalizacije.

Nemački proizvođač želi da do 2030. čak četiri petine prodatih vozila u Evropi budu električna, a 55 odsto onih koja se prodaju u SAD.

Jer VW je prošle godine povećao prodaju svojih električnih vozila za 21 odsto. Smatraju da će biti „izazov“ prevazići ovu godinu zbog ukidanja subvencija, ali veruju da podaci o prodaji iz 2023. pokazuju da su „na pravom putu“.

Majk Tindal tvrdi da slično razmišljaju i drugi evropski proizvođači poput Stelantisa (Pežo, Fijat i Opel), ali ključno pitanje je profitabilnost električnog vozila.

Oni još uvek moraju da balansiraju između prihvatljive cene i profita, a strah od toga je veći s obzirom na razvoj na tržištu poslednjih meseci i prestanak državne podrške.

„Kinez“ je na vrhu

Koliko god tržište električnih automobila zapinjalo u Evropi, čini se da kinesko tržište ništa ne može da zaustavi. To je prepoznao i Folksvagen, koji je samo u 2023. godini potrošio pet milijardi dolara kako bi se na tom najvećem tržištu na svetu borio protiv konkurenata kao što su američki Tesla ili kineski BYD.

BYD je samo u poslednjem kvartalu 2023. godine prodao 526 hiljada električnih vozila, čime je prestigao čak i Teslu na svetskoj lestvici.

Dok nemački proizvođači žale zbog pada prodaje, BYD je prodaju u decembru povećao za 70 odsto sa spektrom novih vozila, od malih automobila do električnih autobusa.

Za Patrika Šaufusa iz Mekinsija ključno pitanje je cena. „U Evropi su električni automobili obično 15 do 20 odsto skuplji od automobila sa 'običnim' motorima, u Kini je razlika samo 10 odsto i mnogi kineski električni automobili su već jeftiniji nego slični iz Evrope.“

Međutim, ovaj stručnjak upozorava: „Kinesko tržište električnih vozila nije zdravo tržište. Tu je čitav niz proizvođača koji prave fantastične proizvode, ali veoma malo njih zarađuje novac.“

Jer tu je i kineska država, koja je obično barem suvlasnik, a direktiva je širenje i osvajanje tržišta, dok je ekonomska isplativost proizvodnje sporedna.

Evropski proizvođači električnih automobila prate drugačiju logiku: „Trude se da pobede na osnovu kvaliteta i brenda. A po meni, tu će trebati mnogo vremena. Potrebni su jako duboki džepovi – dakle i profit kako biste to finansirali. I treba strpljenja.“

I iz Folksvagena se čuje da Kinezi neće osvojiti evropsko tržište samo niskim cenama: „Strani proizvođači u Evropi moraju da prihvate specifičnosti ovog tržišta. A konkurenti iz Kine ne mogu nuditi svoja vozila ovde tako agresivno i jeftino kao u Kini.“

Ipak, trka je već u toku, smatraju u Folksvagenu. „To je isto kao kada su se pojavili automobili iz Japana i Koreje“, kaže portparol VW-a.