I kada je reč o vakcini Džonson i Džonson naučnici Evropske agencije za lekove (EMA) u utorak su, nakon ispitivanja, ocenili da je „korist veća rizika“. Sličnih slučajeva tromboze, retkih, ali opasnih po život, prethodno je bilo i sa vakcinom AstraZeneka. Zbog toga je puštanje vakcine Džonson i Džonson na evropsko tržište prošle sedmice bilo zaustavljeno.

-pročitajte još: Uskoro druga nemačka vakcina protiv korone

Opasnost u uputstvu za upotrebu

EMA je analizirala podatke iz SAD, gde je vakcinu Džonson i Džonson već primilo preko sedam miliona građana. Američke službe registrovale su osam slučajeva neobične tromboze, koji su povezani s poremećajem crvenih krvnih zrnaca, od kojih je jedan imao smrtni ishod. U većini slučajeva radilo se o ženama mlađim od šezdeset godina, što je takođe slično neželjenim efektima primećenim kod vakcine AstraZeneka.

„Postoji veza“ između vakcinacije i pojave tih retkih slučajeva tromboze, objasnila je Sabine Štraus, predsednica komiteta za bezbednost Evropske agencije za lekove. Zato će sadržaj uputstva za upotrebu biti dopunjen. Neophodno je ukazati na problem, kako bi lekari bili pripremljeni na moguće simptome.

Primaoci vakcine treba da obrate pažnju, ukoliko nakon vakcinisanja dođe do otežanog disanja, bola u grudima, bolova u stomaku, oticanja nogu ili neuroloških problema. U tom slučaju, hitno treba da zatraže lekarsku pomoć.

S druge strane, medicinskim radnicima EMA preporučuju da se informišu o posebnim metodama lečenja tih retkih venskih tromboza. Stručnjaci EMA upozoravaju da se problemi sa zgrušavanjem krvi ne leče heparinom, već da se koriste imunoglobulini. U svakom slučaju bi, kada to takvih slučajeva dođe, trebalo da budu uključeni i hematolozi.

-pročitajte još: Vučićeva „nesvrstanost“ – vakcine sa svih strana

Korist veća od rizika

S obzirom na dostupne podatke, direktorka agencije EMA, Emer Kuk, ponovo naglašava da su poznati neželjeni efekti, zbog kojih je i američka agencija za lekove obustavila vakcinisanje vakcinama Džonson i Džonson, ekstremno retki. „Ovog vikenda ukupan broj žrtava korona-virusa u svetu će se povećati na tri miliona“, rekla je Kuk i dodala da će hiljade ljudi nastaviti da umire svaki dan: „Te vakcine imaju odlučujuću ulogu u borbi protiv virusa.“

Međutim, i dalje je nejasno zašto i kako nastaju neželjeni efekti, i kod kojih grupa. Vakcine AstraZeneka i Džonson i Džonson su u osnovi slične, razlikuju se u detaljima, kao što su supstance nosača. „Još uvek nemamo dovoljno informacija o tome koje bi faktore rizika trebalo tražiti“, rekla je Sabine Štraus. Podaci koji su dostupni, pokazuju da su mlađe žene više izložene riziku, ali povezanost s upotrebom kontracepcijskih pilula nije mogla da se utvrdi. Stručnjaci EMA u vezi s tim još uvek ne žele da se izjašnjavaju.

EU pozdravlja moguću upotrebu vakcine

Evropska unija je ukupno naručila samo 55 miliona vakcina Džonson i Džonson. Nakon što je EMA odobrila upotrebu te vakcine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila: „To su dobre vesti za kampanju vakcinacije u EU“. Komesarka EU za zdravlje Stela Kirijakides je dodala: „Pozivam zemlje-članice da slede mišljenje naših stručnjaka. Vakcine spasavaju život.“

Nakon privremenog zaustavljanja upotrebe vakcina Džonson i Džonson, u Briselu je vladao veliki strah da bi otpor mnogih građana prema toj vrsti vakcine mogao da raste. Nakon izveštaja o neželjenim efektima, ne samo Južnoafrička Republika, već i Holandija, Danska, Italija i Rumunija su prve isporučene doze vakcine Džonson i Džonson stavile u frižider i nisu ih koristile.

U kojoj meri će ocena agencije EMA smanjiti njihovu zabrinutost i da li će građani prihvatiti to stručno mišljenje, ostaje da se vidi. Zemlje EU bi same mogle da donesu odluku o upotrebi određenih preparata, na osnovu situacije koju imaju u zemlji, broja infekcija i zaliha vakcina, naglasila je predsednica agencije EMA Emer Kuk. Već se pokazalo da više sumnji ima u severnoj Evropi, nego drugde.

I ruska vakcina Sputnjik V takođe deluje na sličan način kao i vektorske vakcine AstraZeneka i Džonson i Džonson. Međutim, iz agencije EMA kažu da ispitivanje te vakcine još uvek nije toliko odmaklo da bi se utvrdili mogući neželjeni efekti. Britanski istraživači, poput Elinor Rajli pritom smatraju: „Sve više rastu sumnje da retke slučajeve (tromboze) izaziva adenovirusni deo vakcine.“

-pročitajte još: Koliko Sputnjik V može da pomogne Evropskoj uniji?

U svakom slučaju, EU ubuduće namerava više da se osloni na tehnološki novije vakcine, poput one Bajontek/Fajzera. Komisija u Briselu za 2022. godinu više nije naručivala od AstraZeneke, verovatno i zbog pogoršanih odnosa s tim proizvođačem i problema kojih je bilo sa isporukom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.