Sada dakle imamo i arheološki dokaz za ono što smo oduvek naslućivali: ne bira muškarac ženu – obrnuto je. A da bi to uradila žena je, barem ona od pre 4.000 godina, morala da krene na dalek put.
Oglas
Ukoliko žene žele da zasnuju porodicu one postaju aktivne. Ukoliko im to ne pođe za rukom u njihovom neposrednom okruženju i muškarac iz snova se ne nađe negde u komšiluku, ona onda mora tražiti na udaljenijim lokacijama. To je danas tako, a to je očigledno bilo tako i pre 4.000 godina.
Na osnovu brojnih skeleta naučnici su više nemačkih instituta došli su do saznanja da su u bronzanom dobu mlade žene starosti od 17 godina pa nadalje kretale na dug put kako bi pronašle partnera i zasnovale porodicu. Rezultate istraživanja naučnici su objavili u američkom stručnom časopisu PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America).
Osvežavanje genetike
„Sve ukazuje na to da su žene u bronzanom dobu bile ekstremno mobilne“, objašnjava Filip Štokhamer sa minhenskog Univerziteta „Ludvig Maksimilijan“. To su, kaže, pokazale i studije koje su prethodile. Do sada je uvek važilo da je muškarac kao ratnik odlazio u tuđinu, a da su žene za to vreme ostajale kod kuće. Ali bilo je upravo suprotno, ukazuje voditelj studije Štokhamer. On kaže da se kod nalaza muških skeleta nisu pronašli dokazi za to.
Filip Štokhamer smatra da su ta nova saznanja izuzetno zanimljiva. Ne samo da su žene time nesvesno obezbeđivale da se genetske zalihe osveže, već su, pretpostavlja taj naučnik, one time u daleka područja u koja su dolazila sa sobom donosile i veoma mnogo znanja – na primer o alatima i tehnikama za obradu metala. Jer, 84 mladih dama čije su kosture naučnici pronašli u nešto udaljenijim selima bavarskog dela doline Leh sve do jedne potiču iz naseljenih područja, verovatno oko današnjeg Lajpciga i Halea ili iz Češke. Ti regioni su, objašnjava Štokhamer, bili tada veoma razvijeni kada je reč o metalurgiji.
A gde su deca?
Put do doline Leh žene su prelazile pešice, a to je dobrih 500 do 600 kilometara. Ali kako naučnici uopšte znaju odakle te žene potiču? To su im otkrili njihovi kutnjaci. Svaki čovek naime u prvim godinama života pohranjuje male količine stroncijuma u kostima i zubima. Taj hemijski element ostaje u kostima i zubima još dugo nakon njihove smrti. Danas, hiljadama godina kasnije naučnici na osnovu sadržaja stroncijuma u zubima mogu da utvrde šta je određeni čovek jeo i odakle on odnosno ona dolazi.
Ono što je, međutim, čudno jeste da u spomenutoj dolini nisu pronađena deca tih žena –a malo je verovatno, kaže Štokhamer, da te žene nisu imale decu. On pretpostavlja da su deca poslata dalje kako bi se umrežila ili širila svoje znanje. To se sasvim tačno nikad neće saznati. Ipak, Filip Štokhamer je siguran da će mu pronađeni kosturi tu i tamo otkriti još koju zanimljivu tajnu.
Najveća grobnica antičke Grčke: Amfipolis
Mogla je nastati između 325. i 300. godine pre nove ere i možda pripada nekoj važnoj ličnosti iz antičkog doba. DW otkriva zbog čega je nedavno otrkivena grobnica iz doba Aleksandra Velikog tako značajno oktriće.
Foto: picture-alliance/dpa
Ženske statue i dalje na straži
Najnovije otkriće u iskopinama u blizini drevnog grada Amfipolisa na severu Grčke su dve ženske statute – karijatide. One su nosile duge haljine i imale bujnu kovrdžavu kosu. Karijatide čuvaju drugi ulaz u grobnicu koja datira iz 325-300. godine pre nove ere – ere Aleksandra Velikog. Unutrašnjost grobnice je još neistražena, a stručnjaci veruju da bi tamo mogli pronaći još uvek netaknute sadržaje.
Foto: picture alliance/AP Photo
Zabranjen prolaz!
Jednoj od dve ženske figure pronađene 6. septembra nedostaje lice. „Leva ruka jedne statue i desna druge statue podignute su tako da simboličnim gestom zabranjuju ulazak u grobnicu“, navodi grčko Ministarstvo kulture u svom saopštenju. Ove dve figure su napravljene u sličnom stilu kao i druge dve sfinge pronađene nekoliko nedelja ranije na glavnom ulazu u grobnicu.
Foto: picture alliance/AP Photo
Obezglavljeni čuvari
Ove dve mermerne sfinge, koje su arheolozi otkrili u avgustu, čuvaju stražu na glavnom ulazu u grobnicu. Njihove glave i krila pronađeni su u blizini, a procenjuje se da su bile visoke preko šest stopa (1,8 metara). Širok put i tačno trinaest koraka vode do ulaza u grobnicu, najveću ikada pronađenu u Grčkoj. Sam sakralni nasip širok je 457 metara.
Foto: picture-alliance/dpa
Kraljevski urlik
Mermerni lav visok preko pet metara navodno je stajao na vrhu groba. Otkrila ga je grčka vojska u koritu reke Strume 1912. godine. Stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da tvrde da je grobnica bila netaknuta sve do konačnog iskopavanja, ali gaje velike nade da je pripadala nekoj slavnoj antičkoj ličnosti, verovatno nekom visokom zvaničniku ili čak članu porodice Aleksandra Velikog.
Foto: picture-alliance/dpa
Spor proces
Iskopavanje grobnice u Amfipolisu je počelo 2012. pod rukovodstvom arheološkinje Katerine Peristeri. „Mi smo kao hirurzi, sporo napredujemo“, kaže ona za grčke medije. Drevni Amfipolis je osnovan kao atinska kolonija 437. godine pre nove ere, a Filip Makedonski, otac Aleksandra Velikog, osvojio ga je 357. godine p.n.e. Njegov grob se nalazi kod mesta Vergina i od 1996. je pod zaštitom Uneska.
Foto: picture alliance/dpa
Detalji odaju tajne
Ova složena mermerna ploča pronađena je u nečemu što je verovatno predstavljalo predsoblje centralne prostorije u grobnici. Kvalitet izrade je dokaz bogatstva i značaja njenog vlasnika. Sumnja se da je grobnica napravljena za suprugu Aleksandra Velikog i njihovog sina koji su ubijeni u Amfipolisu kada je makedonski general Kasander osvojio teritoriju u četvrtom veku pre nove ere.
Foto: picture alliance/AP Photo
Mermer, dokle god pogled seže
Ovaj dug mermerni zid otkriven je s jedne strane grobnice u avgustu ove godine. Stručnjaci kažu da njegova struktura nosi pečat glavnog arhitekte Aleksandra Velikog Dinokrata s Rodosa, koji je bio zadužen za izgradnju Aleksandrije.
Foto: picture-alliance/dpa
Velika očekivanja
Oako izgleda Amfipolis iz ptičje perspektive. On se nalazi južno od grčkog grada Seresa. Što arheolozi dublje ulaze u grobnicu, iščekivanje šta se može naći u tom grobu koji grčka Vlada naziva „spomenikom od velikog značaja“ sve je veće. Misterija njenog vlasnika će verovatno biti rešena narednih nedelja, ali mesto na kom je sahranjen Aleksandar Veliki može zauvek ostati tajna.