Do sada je njegova politička pozornica bila ograničena na regiju Mančester na severu Engleske. Endi Bernam je devet godina bio gradonačelnik tog područja, zbog čega je stekao nadimak „Kralj Severa". Tokom njegovog mandata privreda regije rasla je brže od nacionalnog proseka, dok je siromaštvo u gradskim četvrtima smanjeno.

Bernam važi za političara kojeg građani lako prihvataju. Prepoznatljiv je po tamnim majicama, farmerkama i naočarima sa crnim okvirom. Opušten je u komunikaciji i brz na jeziku, zbog čega uživa veliku popularnost na severu Engleske, gde je nedavno ubedljivo pobedio na dopunskim izborima i tako osvojio mesto u britanskom parlamentu.

Nakon unutarstranačke odluke, u ponedeljak (20.jula) useljava se u Dauning strit kao novi premijer i naslednik Kira Starmera, koji nakon samo dve godine napušta tu funkciju. Gotovo svi poslanici vladajuće Laburističke stranke stoje iza Bernama i veruju da je on taj koji će uspeti da zaustavi rast popularnosti Najdžela Faraža i njegove antimigrantske, desno-populističke stranke Reform UK.

Za „Kralja Severa" sada počinje potpuno novo poglavlje. Spoljna politika do sada gotovo da nije bila deo njegove političke karijere, a od sada će morati da deluje i na međunarodnoj sceni.

Američki predsednik Donald Tramp nedavno je, odgovarajući na pitanje novinara o Bernamu, rekao da ga ne poznaje i da je reč „verovatno o gradonačelniku nekog manjeg grada“. 

Privrženost saveznicima, ali i kritičniji odnos prema Izraelu

Velika Britanija je kroz obaveštajni savez „Pet očiju“ (Five Eyes) tesno povezana sa Sjedinjenim Američkim Državama i u bezbednosnom smislu više zavisi od saradnje s Vašingtonom nego većina evropskih zemalja. Zbog toga bi otvoreni sukob s Trampom bio rizičan.

„Amerika je nezamenljiv partner Velike Britanije – kako za ekonomiju koja se zasniva na uslužnim delatnostima, tako i za nacionalnu bezbednost“, kaže Mihir Šarma iz londonskog Instituta za istraživanje javne politike (IPPR).

Odnosi između Londona i Vašingtona bili su zategnuti za vreme Starmera, nakon što je britanska vlada u početku odbila da SAD dozvoli korišćenje britanskih vojnih baza za napade na Iran. Tramp je tada kritikovao Starmera, rekavši da „nije Vinston Čerčil“.

Kada je reč o Bliskom istoku, Bernam bi mogao da promeni dosadašnji kurs. Najavio je da hoće da poveća pritisak na izraelsku vladu, između ostalog uvođenjem strožih sankcija i zabranom trgovine robom proizvedenom u ilegalnim izraelskim naseljima. Takođe se izvinio zbog početne britanske podrške izraelskoj vojnoj operaciji u Gazi.

U autorskom tekstu za dnevni list Tajms, Bernam je naglasio da Velika Britanija treba da zadrži vodeću međunarodnu ulogu i nastavi dosadašnju politiku prema saveznicima. Istakao je da je bezbednost Velike Britanije neposredno povezana sa bezbednošću Ukrajine, što znači da predsednik Volodimir Zelenski može da očekuje nastavak britanske podrške. Bernam je takođe poručio da neće biti promena kada je reč o britanskoj politici nuklearnog odvraćanja.

Još nije poznato hoće li Velika Britanija dobiti novu ministarku spoljnih poslova ili će Ivet Kuper ostati na toj funkciji. S druge strane, Džonatan Pauel bi trebalo da ostane savetnik za nacionalnu bezbednost, što se smatra Bernamovom zaslugom, budući da Pauel važi za jednog od najiskusnijih britanskih diplomata s dobrim vezama u Vašingtonu i Kijevu.

Da li će odnosi s Evropskom unijom biti prioritet?

Ostaje pitanje kako će Bernam razvijati odnose s Briselom i hoće li nastaviti proevropski kurs svog prethodnika. Prošle godine je na kongresu Laburističke stranke izjavio da se nada kako će se Velika Britanija „za njegovog života“ ponovo pridružiti Evropskoj uniji. Tokom Starmerovog mandata odnosi Londona i Brisela značajno su poboljšani, pa među zagovornicima bliže saradnje postoji nada da bi Bernam mogao da ode i korak dalje.

Međutim, profesor Anand Menon s King's koledža u Londonu smatra da to neće biti među njegovim glavnim prioritetima.

„Pretpostavljam da će Bernam manje pažnje posvetiti takozvanom 'resetovanju' odnosa s EU, jer ono trenutno zahteva mnogo političke energije, a donosi vrlo malo konkretnih koristi“, kaže Menon. Ipak, ovaj ekspert smatra da dugoročno postoji prostor za napredak u pregovorima s Evropskom unijom. Kako je imigracija u Veliku Britaniju poslednjih godina značajno opala, moguće je da bi London ponovo mogao da prihvati ograničen broj radnika iz zemalja EU. To bi omogućilo tešnju ekonomsku saradnju s Briselom i moglo da pomogne oporavku britanske privrede.

Novi evropski bezbednosni sporazum?

Mihir Šarma veruje da bi Bernam evropskim partnerima mogao da ponudi sveobuhvatan bezbednosni sporazum koji bi obuhvatio vojnu saradnju, lance snabdevanja za čiste tehnologije i razvoj veštačke inteligencije. „Velika Britanija je važna vojna sila. Evropska bezbednost bila bi jača kada bi se zemlja uključila u zajedničke projekte naoružanja i zaštitu evropske industrijske baze“, smatra Šarma.

On savetuje Bernamu da nove saveznike potraži među nordijskim zemljama i Poljskom, jer bi one, prema njegovom mišljenju, bile otvorenije za bližu saradnju u oblasti odbrane nego Francuska ili Nemačka.

Za sada, međutim, postoji vrlo malo konkretnih naznaka o tome kako novi britanski premijer namerava da oblikuje odnose s ostatkom sveta. Bernam stoji pred velikom promenom političke uloge, kakvu je poslednjih godina retko doživeo neki britanski političar. U Mančesteru je uspeh gradio pragmatičnošću, pristupačnošću i bliskošću s građanima, ali će na međunarodnoj sceni morati da pokaže mnogo više.