U svetu koji se svakodnevno suočava s brojnim izazovima neophodno je voditi razgovore na temu energetske diverzifikacije i ukrštati znanja iz te oblasti, To je naročito značajno za prostor Zapadnog Balkana, kaže Jakov Devčić, direktor Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru.

Njegova fondacija, u partnerstvu sa organizacijom RESECO, organizovala je u utorak (10. februar) u Beogradu celodnevnu konferenciju o energetskoj diverzifikaciji kao bezbednosnom faktoru Evrope na kojoj je okupila stručnjake iz Srbije, regiona i Nemačke. Oni su kroz nekoliko panela podelili svoje uvide o energetskoj diverzifikaciji i politici, istakli najvažnije izazove s kojima se suočavaju na tom putu i razmenili znanja i iskustva iz tih oblasti.

Energetska diverzifikacija kao imperativ

„Zaključci ovakvih konferencija mogu se pretočiti u konkretne političke odluke, što ih čini veoma važnim i korisnim“, naglasio je izvršni direktor organizacije RESECO Stefan Surlić. Pritom je napomenuo da je rat u Ukrajini pokazao da je svetu potrebna ubrzana diverzifikacija izvora energije i da države na te zahteve moraju da odgovore.

„Potreba za diverzifikacijom postoji ne samo iz geopolitičkih razloga, već i zbog demokratizacije političkog procesa. Zelena tranzicija nije samo pitanje politike ili tehnologije, već i demokratizacije energetskog sektora, a ujedno i celokupnog društva“, rekao je Surlić.

Međutim, kako je istakla ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović, „napredak u oblasti zelene tranzicije i diverzifikacija nisu mogući bez ozbiljnih ulaganja“.

Ministarka je zato navela nekoliko važnih projekata na kojima radi Vlada Srbije: „Prenošenjem Trećeg paketa za integraciju električne energije, stvorili smo preduslove za spajanje tržišta električne energije s tržištem Evropske unije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje za građane i privredu.“

Srbija je „prva i jedina potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice koja je ovu obavezu ispunila“, naglasila je Mesarović.

Zelena tranzicija Zapadnog Balkana

Kao neke od najvažnijih izazova s kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, učesnici na panel-diskusijama istakli su zelenu tranziciju, zavisnost od fosilnih goriva, ulaganje u modernu infrastrukturu koja bi omogućila prelazak na obnovljive izvore energije, ali i veštine i znanja u toj oblasti. Pritom su, kako je naglašeno, važna ulaganja i privatnog, a ne samo državnog sektora i međunarodnih institucija.

„Dekarbonizacija je jako zahtevna. Potrebno je dekarbonizovati sektor gasa, a zatim i sektor grejanja. Sve je to zahtevan proces i ima brojne izazove. Nadamo se da ćemo dobiti tehnologije koje ćemo moći da priuštimo i kojima ćemo moći da rešimo te probleme“, rekao je Predrag Grujičić iz organizacije Energy Community Secretariat.

Govoreći o procesu zelene tranzicije i napretku Srbije u toj oblasti, državni sekretar u srpskom Ministarstvu rudarstva i energetike, Stefan Srbljanović, istakao je cilj Srbije da „u narednih 15 do 20 godina svaki drugi gigavat-čas bude proizveden iz obnovljivih izvora“.

„Postoji čitav niz projekata vrednih milijarde evra, kojima želimo da doprinesemo dekarbonizaciji i prelasku na obnovljive izvore energije, ali je za to potreban kontinuiran trening od deset, petnaest godina, kako bi se u punom zamahu moglo iskoristiti sve što smo radili godinama“, objasnio je Srbljanović.

Energetika kao političko pitanje

Jedna o tema panela ticala se i donošenja zakona u oblasti energetike, odnosno važnosti njihovog usklađivanja sa standardima EU. Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević istakla je da je, u slučaju Srbije, „energetika političko pitanje, zbog naše zavisnosti od energenata“.

Ona je ukazala na važnosti saradnje s predstavnicima civilnog društva u oblasti energetike, kao i da je u toj oblasti neophodno sprovesti stotinak mera. One nisu jednostavne, ali je, kaže, njihovo sprovođenje potrebno ubrzati.

„Srbija kasni u sprovođenju Akcionog plana za razdvajanje delatnosti, koji je veoma važan na polju energetske bezbednosti i političke pozicije Srbije u EU“, rekla je Miščević, napominjući da je plan Vlade Srbije da „dostizanje ekonomske cene električne energije postepeno bude urađeno do 2027. godine“.

Litijum: dar ili prokletstvo?

Govoreći o energetskoj bezbednosti i naporima koje Evropa mora da uloži na tom putu, bivši ministar za privredu i energetiku Nemačke Peter Altmajer (CDU) rekao je da je Evropi potrebna čvršća prekogranična saradnja u oblasti politike i ekonomije, koja će energente učiniti jeftinijim i priuštivijim.

„Sve dok se rat u Ukrajini ne završi, imamo interes da zadržimo funkcionisanje globalne razmene. Za stabilno i isplativo snabdevanje širom Evrope potreban je prekogranični protok konvencionalne, nuklearne i obnovljive energije“, rekao je Altmajer.

On je istakao i da Srbija ima „ogroman potencijal u litijumu“, te da bi imala veliku energetsku korist od njegove upotrebe, ali je i dodao da ipak od same Srbije zavisi hoće li to iskoristiti.

„Mi (u Nemačkoj) imamo najviše ekološke standarde u Evropi, a siguran sam da su standardi Srbije isti, na veoma visokom nivou. Ali, to je nešto što vi kao zemlja treba da odlučite i razmislite o interesu svojih građana“, rekao je Altmajer.

Na kraju, govoreći o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, on je istakao da „EU nikad nije bila spremnija za proširenje“, a dodao i da Srbija ima „pozitivan imidž u Nemačkoj, mnogo prijatelja, i to je dobar osnov za saradnju“, zaključio je bivši nemački ministar Peter Altmajer.