„Poštovanje Boga i rada – to je najvažnije u životu.“ Orhan Kara ima jasan pogled na svet. Taj 35-godišnjak ima malu radnju u kojoj prodaje kebab u centru Kajzerija, glavnom gradu istoimenog regiona u centralnoj Anadoliji.

Ljude u tom kraju zovu „Islamski kalvinisti“ (Kalvinizam - hrišćanski teološki sistem koji naglašava ulogu boga iznad svih stvari, prim. red). U poslednjih nekoliko godina taj region sa blizu 1,8 miliona stanovnika doživljava privredni uspon – industrijska zona na periferiji izgleda kao mali grad. Odatle potiču međunarodno uspešne kompanije poput „Istikbal“, turske varijante švedskog proizvođača nameštaja „Ikea“ i „Bojteks“, tekstilna firma.

Ora et labora (latinski: „moli se i radi“, prim. red.) – tako bi se mogao opisati životni moto ljudi koji tu žive: ulice su čiste, žene nose marame, muškarci brojanice… U sedam sati uveče ulice zamiru.

Konzervativni stav ogleda se i u izbornim rezultatima: na parlamentarnim izborima u junu, skoro 60 odsto ljudi glasalo je za konzervativnu Stranku pravde i razvoja (AKP). Prema nedavnim istraživanjima, na izborima u nedelju (1.11.) može se očekivati sličan rezultat. Činjenica da je od ukupno devet poslanika koji region Kajeri predstavljaju u parlamentu u Ankari, „samo“ pet iz, u AKP-u smatraju gotovo kao poraz.

Pritisak kao političko sredstvo

I versko-nacionalistička MHP (Partija nacionalističkog pokreta) ima tri poslanika. Arik Četin iz CHP, trenutno je jedini poslanik iz Kajserija, koji nije iz verskog-nacionalističkog miljea. CHP (Republikanska narodna partija) je stranka osnivača države Kemala Ataturka – zapravo najveća opoziciona stranka u zemlji. Na izborima u nedelju ima za cilj da osvoji trideset odsto glasova. Međutim, u Kajzeriju je situacija relativno beznadežna, otvoreno priznaje Četin Arik: „Jedan od najvećih problema je to što nam nije dozvoljeno da vodimo javnu kampanju. Nismo dobili nikakve nastupe na televiziji“. AKP jednostavno vrši previše pritiska na medije.

To nisu samo prazne pretnje državnog aparata. Nedavno je to na svojoj koži osetila i lokalna privredna elita. „Bojnak-holding“, u koji spada i „Istikbal“, daje u Kajzeriju polovinu prihoda od poreza. Bez obzira na taj ekonomski faktor, kada su počele da se šire glasine da je „Bojnak“ bio umešan u navodno planirani državni udar protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, neki od njegovih najviših predstavnika brzo su se našli iza rešetaka.

Teorije zavere

Glasine o udarima na vladu Erdogana, cvetaju u Turskoj. Cilj navodnih udara jeste da se oslabi AKP i Turska spreči da postane svetska sila. Kajzeri nije izuzetak. I Orhan Kara smatra da su AKP i Erdogan ugroženi: Nakon napada u Ankari sredinom oktobra, u kojem je poginulo 102-je ljudi, građani iz Kajzerija uvereni su da je zemlji neophodna čista AKP vlada.

„Koktel-terorizam“ u Ankari

Političko rukovodstvo AKP marljivo širi teorije zavere. Ubrzo nakon napada, turski premijer Ahmet Davutoglu izjavio je da iza atentata mogu da stoje razne grupe: „Islamska država“, kurdska PKK ili levičarske ekstremističke grupe. Davutoglu je to nazvao „koktel-terorizmom“.

„Koktel-terorizam“ je izraz koji se lako pamti. Orhan Kara ga je zapamtio. Za njega je jasno kao dan ko će i ubuduće da vlada u Turskoj. „Erdogan je naš šef“, kaže on oduševljeno, u svojoj euforiji potpuno smetnuvši s uma da se u nedelju uopšte ne održavaju predsednički izbori.