Sve nemačke političke stranke su složne u zahtevu da novinar lista Velt Deniz Judžel bude pušten na slobodu. Novinar – koji ima i nemačko i tursko državljanstvo - nalazi se u pritvoru u Turskoj gde ga je uputio jedan sudija – pre toga je Judžel već proveo 13 dana iza rešetaka, nakon što se predao policiji. Javni servis ARD prenosi da ima protokol Judželovog saslušanja „iz kojeg proizilazi da ga državno tužilaštvo optužuje za propagandu u korist jedne terorističke organizacije i za huškanje naroda“. Reč je, prenosi dalje ARD, o člancima u kojima je Judžel kritički pisao o turskom predsedniku Erdoganu, ili je šefa zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) Abdulaha Odžalana nazivao „Vrhovnim komandantom PKK“ što je za turske vlasti „propaganda za PKK“. Nadalje, ovaj novinar je u jednom članku napisao i da „još nema konkretnih dokaza da iza pokušaja puča od 15. jula 2016. stoji Gulenova zajednica“, što se takođe smatra „propagandom u korist te terorističke organizacije“.

Više nemačkih političara je zatražilo da se turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu zabrani ulazak u Nemačku – a Erdogan namerava da dođe kako bi među Turcima koji žive u nemačkoj dijaspori agitovao u korist referenduma na kojem će se odlučivati da li će u Turskoj biti uveden prezidijalni sistem koji će Erdoganu doneti najšira ovlašćenja i praktično neograničenu vlast. Referendum se održava 16. aprila a pravo glasa ima i 1, 4 miliona Turaka koji žive u Nemačkoj. Kada Erdogan u takvim prilikama dođe u Nemačku, ulice gradova u kojima gostuje preplave predizborni plakati na turskom; za njegove nastupe su rezervisane najveće gradske hale.

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert rekao je da se vlada zalaže „da se Judžel što pre nađe na slobodi“, da kancelarka Angela Merkel „žali zbog njegovog hapšenja koje smatra nerazumljivim postupkom“. Sevim Dagdelen iz stranke Levice rekla je da ni turska vlada ni Erdogan ne bi smeli u Nemačkoj da vode predizbornu kampanju „za diktaturu i smrtnu kaznu“. Ona ne samo što je od vlade u Berlinu zatražila da se Erdoganu zabrani ulazak u Nemačku, već i da se razmisli „o sankcijama protiv Erdogana i njegovog klana“ kao što je, na primer, zamrzavanje bankovnih računa. Stručnjak Hrišćansko-socijalne unije za spoljnu politiku Hans-Peter Ul rekao je da sada turskom predsedniku ne bi smelo da se dozvoli da vodi predzibornu kampanju u Nemačkoj, te da Erdogan „svojom autokratskom i antidemokratskom politikom i svojim spornim referendumom“ gura Tursku u propast.

Evo kako razvoj događaja prate nemački dnevni listovi.

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Borba za slobodu je odjednom dobila lice. To je lice muškarca koji je nezgodan, svojeglav i provocira, ali on sigurno nije teroristički aktivista. Hapšenjem nemačko-turskog novinara Velta Deniza Judžela , turski predsednik Erdogan je bukvalno prekoračio granicu. Njegov agresivni signal glasi: gledajte, moje ideološke pretenzije prevazilaze granice moje države, a ja se ne ustežem ni da reportere nemačkih medija strpam u zatvor, kada oni sebi dozvole slobode koje ja ne dopuštam. To je novi kvalitet. Nova provokacija.“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Kancelarka Angela Merkel se sada lično bavi slučajem Judžel. Bilo je i vreme za to. Vlastodržac u Ankari Redžep Tajip Erdogan je još jednom dokazao da nema sluha za politiku tihe diplomatije. Nakon što je rekla da je pritvaranje nemačkog korespondenta lista Velt „gorko i razočaravajuće“, sada mora i da poveća politički pritisak na Erdogana i ne sme da dozvoli da je on i dalje ucenjuje.“

Landescajtung (Lineburg): „Hapšenje novinara Deniza Judžela postaje proba za čvrstinu nemačko-turskih odnosa. Ovaj slučaj je izneo na svetlo dana i dilemu u kojoj se našla nemačka vlada. Turska je članica NATO, partner u antiterorističkoj borbi i pitanju izbeglica. To predsednik Erdogan koristi za svoje ciljeve. On zna da bi odustajanje Angele Merkel od pakta o izbeglicama sklopljenog sa Turskom stvorilo nove talase izbeglica koje se kreću u pravcu Zapada – i da bi je to koštalo kancelarske funkcije. Nije bez osnova ni sumnja da Erdogan korist Judžela kao kauciju da bi mogao da u Nemačkoj vodi svoju predizbornu kampanju. Šta činiti? Možda se ne mora ići tako daleko kao oni koji zahtevaju da se turskom predsedniku zabrani ulazak u Nemačku. Ali bi možda svaki građanin trebalo da se zapita da li stvarno želi da provede godišnji odmor u takvoj zemlji.“

Noje tag (Vajden): „Totalitarni cinizam vlastodršca (Erdogana) stvara bes. On traži oštru reakciju. Ljudski je poželeti kancelarku koja će tresne šakom o sultanov sto i kaže: dovde i ni pedlja dalje! Ali, u politici su tihi tonovi iza zatvorenih vrata delotvorniji. Kakofonija šovinističke internacionale od Erdogana preko Putina do Trampa je već previše – to je trio za koji sloboda štampe znači hvaljenje režima. Pametna diplomatija mora da u pozadini pravilno odigra adute u ovoj teškoj partiji. Jer: može li Turska sebi da dopusti trajno odricanje od nemačke ljubavi?“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Slučaj Deniza Judžela nikoga ne sme da ostavi hladnim. Predsednik Redžep Tajip Erdogan sve više poprima diktatorske crte. Njegove nepodnošljive čistke su dosegle razmere koje ekstremno ometaju nemačko-turske odnose. To što iz kancelarkinog ureda stižu uveravanja da će novinaru koji važi kao nevin pružiti podršku, deluje zapravo bespomoćno. Kako će mu pružiti podršku? Za sankcije nema prostora. Jer, sporazum sa Turskom o izbeglicama je za Evropu mnogo važniji nego za Erdogana. Kanda su prošla vremena u kojima je Nemačka mogla da izvrši uticaj na Tursku...“