Za Ankaru je ulog veliki. Turska vlada ima oportunistički odnos i prema Rusiji i prema Ukrajini. Stoga bi Ruski upad u Ukrajinu stavio Ankaru pred težak izbor.

Erdogan želi da posreduje i putuje u četvrtak (3.2.) u Kijev. Da li Erdoganovi diplomatski napori zaista mogu preduprediti krizu i sprečiti rusku invaziju? Mnogi stručnjaci smatraju da je to bezizgledno.

-pročitajte još: DW-dosije: Kriza u Ukrajini

Malo je nade

Politikolog i poznavalac Rusije Ajdin Sezer smatra da Erdogan ne može da deluje kao nezavisni posrednik, pošto je Turska članica Severnoatlanskog pakta i osim toga podseća na činjenicu da je Moskva već odbila predloge Ankare.

Ragip Kutaj Karača, profesor za međunarodne odnose na Univerzitetu Ajdin u Istanbulu takođe ne veruje u uspeh Erdoganove inicijative. On ističe da je Erdogan prilikom poslednjeg susreta s ukrajinskim zvaničnicima naglasio punu podršku svoje zemlje Ukrajini. I zaista, Erdogan je tom prilikom odbio da prizna Krim kao deo ruske teritorije. Osim toga, predstavljao se kao zaštitnih krimskih Tatara navodeći s ponosom projekte izgradnje džamija i stanova za njih.

I borbeni dronovi, koje je Turska isporučila Ukrajini, mora da su naljutili Moskvu. Pre nekoliko nedelja Putin je to kritikovao, spominjući da su turski dronovi uočeni u Donbasu, gde su prema njemu već upotrebljeni protiv proruskih separatista. Osim toga, Putin je prebacio Turskoj da previše snažno podržava Ukrajinu i pozvao Ankaru da preispita svoju politiku.

-pročitajte još: Nemačka politika prema Ukrajini na meti kritika

Turska zavisnost od ruskog gasa

Odnosi Rusije i Turske su komplikovani. Ankara je član NATO, a rado kupuje rusku vojnu tehnologiju – uprkos protivljenju zapadne vojne alijanse i Vašingtona. U Libiji, Siriji i Nagorno-Karabahu, naposletku i u Ukrajini, Rusija i Turska su na različitim stranama.

Dve zemlje neguju dobre ekonomske odnose. Turska zavisi od ruskog gasa. Skoro ukupne energetske potrebe zemlja pokriva iz inostranstva. Godine 2020. je Turska potrošila 48,1 milijardi kubnih metara gasa, od čega su 33,6 milijardi uvoz iz Rusije. Zavisnost Turske od uvoza energenata pokazala se pre nekoliko dana, kada je zbog tehničkog kvara prekinuta isporuka gasa iz Irana. Na nekoliko dana je zaustavljena proizvodnja u delovima turske industrije.

Izvršni direktor energetskog koncerna „GazDay“, Mehmet Dogan, veoma je zabrinut: „Ako pođemo od najgoreg slučaja, i konflikt u leto eskalira, pa nam Rusija zavrne ventil za gas, cene gasa bi naglo skočile. Tada bismo morali da pređemo na skupi tečni gas.“ On međutim dodaje, ako sukob izbije u zimu, i prekine se dotok gasa, onda Turska nema nikakvu šansu.

Ali nije samo u oblasti energije Turska upućena na Rusiju. U turističkoj branši je to isto tako jer su turisti iż Rusije izuzetno brojni. Osim toga, za Tursku je Rusija značajno tržište, naročito za poljoprivredne proizvode.

-pročitajte još: NATO u znaku ukrajinske krize: Koji su dalji koraci?

Ekonomske veze s Ukrajinom

I Ukrajina za Tursku sve više dobija na značaju. Prema podacima koje navodi Burak Pehlivan, turski privrednik koji već 12 godina živi u Kijevu, Turska je 2020. godine bila najveći investitor u Ukrajini. Pehlivan svakodnevno elektronski objavljuje novosti iz tursko-ukrajinskih privrednih odnosa. On navodi da je obim ekonomske razmene prošle godine dostigao 7,5 milijardi američkih dolara.

Zbog svega toga, Ankara želi po svaku cenu da izbegne eskalaciju u ukrajinskoj krizi. Turska ekonomija, koja je ionako u problemima, mogla bi da pretrpi veliku štetu. Bila bi ugrožena i Erdoganova politika niskih kamata kojom namerava da privuče što veće inostrane investicije.

Erdogan će u Kijevu sigurno pokazati bliskost sa svojim domaćinom Vladimirom Zelenskim. Ali neće biti odlučujuća Erdoganova poseta Kijevu, već ono što će uslediti posle toga – Erdoganova poseta Rusiji. Uskoro će se videti da li će Putin dati šansu Erdoganovoj posredničkoj ulozi, i kakvu bi protivuslugu za to tražio.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.