DW: Trenutno vidimo brojne fotografije i video-snimke pro-Erdoganovih demonstranta koji proslavljaju sprečavanje puča. Ima li na ulicama Istanbula i drugih glasova?

Kristijan Brakel: Postoje i brojni glasovi kritičara. Naravno, mali broj njih se vidi na ulicama, mnogo više su prisutni na društvenim medijima. Zemlja je duboko podeljena. To se jasno može vidjeti na osnovu dva heštega na Tviteru. U jednom se traži „smrtna kazna za pučiste“ i njega koriste uglavnom nacionalisti. Drugi se zove „To nije puč, to je samo predstava“ – u kojem se dakle vladi imputira da je sama inscenirala puč. To pokazuje da je taj kratki momenat jedinstva tokom puča već prošao.

Postoje dakle i brojni ljudi koji smatraju da iza ovog zaista diletantski vođenog pokušaja puča stoji Erdogan. Šta to govori o njihovom odnosu prema vladi?

U Turskoj stalno kruži mnoštvo teorija zavere – to dakle nije ništa posebno. Ono što je važno u ovom slučaju jeste to da je poverenje onih koji ne podržavaju vladajuću AKP toliko malo da se veruje da vlada može da uradi tako nešto.

Šta Vi mislite? Verujete li da je Erdogan na bilo koji način mogao da učestvuje u puču?

Pogledajte predsednikove fotografije i kako je on dao svoju prvu izjavu koju je emitovao CNN-Turska. On tu sedi u nekoj vrsti foto-kabine i govori preko svog Ajfona. Verujem da bi predsednik koji se dobro razume u medijsko predstavljanje, odabrao drugi mediji, a ne taj veoma amaterski koji njegovim rečima u tom trenutku takođe nije dao težinu. Takođe, tu vidite čoveka koji ne deluje kao da je gospodar situacije. To u svakom slučaju govori protiv toga da je vlada sve inscenirala.

Naravno tu su i brojni argumenti koji se navode kao dokazi za postojanje zavere, a koji uopšte nisu dokazi. Recimo da za puč uopšte nije potrebno toliko mnogo ljudi kao što se pretpostavlja. Ili da je potrebno samo da se pobrinete za to da drugi delovi vojske i snaga bezbednosti budu dovoljno daleko od zbivanja kako se ne bi mešati. To su pučisti takođe delom pokušali. Do sada ne postoji dokaz o Erdoganovoj umešanosti. Zbog toga to smatram izrazito neverovatnim.

Šta smatrate verovatnim?

Sumnja trenutno ide u pravcu koji je i sam Erdogan spomenuo na njegovoj pres-konferenciji na aerodromu: početkom avgusta održava se godišnja sednica vrhovnog Vojnog veća. Na toj sednici se po pravilu diskutuje o tome ko će biti unapređen, a ko penzionisan. Prema onome što je rekao Erdogan, postoje glasine da bi neke osobe bile žestoko pogođene odlukama Veća. Dakle, nije neverovatno da među njima ima onih koji su sada udružili snage. Ali to je samo špekulacija jer mi do sada znamo premalo imena.

Koliko će ojačan izaći Erdogan iz poraza pučista?

On je sa sigurnošću još jednom učvrstio svoj imidž nekoga ko prevazilazi sve probleme i može da stavi zemlju pod kontrolu: heroj, koji može da odoli svim otporima, što znači i otporima starih elita u zemlji u koje spada i vojska. To je takođe važan signal njegovim stranačkim kolegama koji pripadaju islamsko-konzervativnom spektru. To sve ga naravno čini neizmerno jačim i ne bi me začudilo ako bi uvođenje predsedničkog sistema sada ponovo dobilo na zamahu i zbog toga jer bi brojni bivši kritičari u AKP-u tu ideju sada mogli da potcene.

Navodno je uhapšeno već hiljade osumnjičenih. Među njima nisu samo pripadnici vojske, već i sudije i advokati. Još pre puča Erdoganu se prebacivalo da postupa nedemokratski. U kojem će se pravcu zemlja sada razvijati?

Smatram da je veoma neverovatno da sve te osobe iz pravosudnog sistema imaju veze s pučem. To su ljudi koji možda imaju vezu sa Pokretom Gulen i osobe koje su inače kritički nastrojene prema vladi. To da se sada koristi prilika i da se čini da već dugo postoji dugačak spisak sa imenima tih osoba nije dobar znak za to kako će se sada stvari dalje odvijati.

Ni za jednu zemlju nije dobro da je na njenom čelu osoba koja gotovo uopšte nije pod kontrolom. Problem nije predsednički sistem – on postoji i u drugim zemljama – već paralelno smanjenje ovlašćenja parlamentu i nezavisnom sudstvu. Ako donošenje odluka u zemlji zavisi od veoma malog broja osoba, za opoziciju postoji malo prostora za delovanje, a to ne može biti dobro.

Kristijan Brakel je islamolog i direktor istanbulske kancelarije fondacije Hajnrih Bel