„Svaka Turkinja koja ceni svoju slobodu mora glasati sa 'Ne',“ kaže Nurčihan Bas. Ta mlada žena hoda po kelnskoj četvrti Nojmarktu sa dva znaka na kojima piše „Hayir“, što na turskom znači „Ne“. Nedaleko od nje, u samom centru Kelna, njen zemljak Gunaj Čapan organizovao je demonstracije. Samo mali broj ljudi se subotu te hladne i kišne subote (19.3.) okupio na trgu. „Zar da turski narod na referendumu glasa protiv demokratije? Pa to je apsurdno“, kaže Čapan. Ni on, ni ljudi koji su s njim nisu članovi neke stranke. Oni su, kaže, obični građani koji žele da informišu narod. „Mnogi ne znaju o čemu se uopšte radi na referendumu. Oni misle da glasaju za ili protiv Erdogana. Ali tu se radi o promeni režima.“ Na brojnim diskusijama, manifestacijama i uz pomoć info-štandova na trgovima, Čapan i njegovi saborci žele da ljude informišu o čemu se zapravo radi.

„Pa ko to hoće da živi u diktaturi“, pita Dogan iz Kelna. Taj 25-godišnjak protivi se promeni Ustava koju planira Erdogan. Kaže da među njegovim prijateljima ima mnogo Erdoganovih pristalica. Zato je, dodaje, predstojeći referendum u krugu njegovih prijatelja – tabu tema. „Pristalice Erdogana odmah misle da su napadnute kada se izjasnim protiv referenduma. Ne razumem svoje prijatelje, one koji su sa mnom odrasli u Nemačkoj.“

Podele među Turscima u Nemačkoj

Referendum koji je planirao Erdogan kako bi uveo predsednički sistem, podelio je tursku zajednicu u Nemačkoj. I umetnik Ali, koji ne želi da nam kaže pravo ima, protivnik je ustavnih promena. Zbog velikih razlika u mišljenjima izgubio je kontakt sa većim delom svoje porodice. Neće čak biti ni na venčanju svoje ćerke koje će se održati u Turskoj. Pošto ima turski pasoš, plaši se da bi, zbog tekstova u kojima je kritikovao protiv Erdogana, mogao da bude uhapšen.

Inicijative protiv promene Ustava aktivne su u mnogim nemačkim gradovima. Turgut Juksel, poslanik SPD u parlamentu pokrajine Hesen, i sam je pokrenuo jednu takvu inicijativu u Vizbadenu. On i njegova saborkinja iz nemačke stranke Zelenih Mervet Ozturk, ubeđeni da će Erdoganove promene Ustava paralisati ili zaobići parlamentarni sistem i ukinuti podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

Njihov zadatak je da na to ukažu onim Turcima, odnosno Nemcima turskog porijekla, koji se dvoume. „Želimo da ohrabrimo ljude da otvoreno kažu svoje mišljenje“, objašnjava Juksel. Oni žele da mobilišu ljude da zaokruže „Ne!“ – naime od 27. marta pa u naredne dve sedmice može da se glasa u turskim konzularnim predstavništvima. Pošto su ona udaljena, inicijativa obezbeđuje čak i prevoz, odnosno transfere autobusima za ljude koji žive u udaljenim regionima.

Inicijativa iz Hesena je vanstranačka i dobro je organizovana. Na demonstracijama u Frankfurtu proteklog vikenda, 30.000 ljudi založilo se 'za demokratiju u Turskoj'. Na toliko mnoštvo ljudi, Gunaj Čapan u Kelnu još uvek čeka.

Ujedinjeni oko „Ne!“

„Organizovati ovakve inicijative pravi je izazov, jer su odnosi unutar turske zajednice veoma napeti“, kaže Gokaj Sofoglu, predsedavajući turskoj zajednici u Nemačkoj. A ona je veoma šarena: čine je i Turci i Kurdi, nacionalisti ili ljudi sa dvojnim državljanstvom, muslimani i aleviti, konzervativci i laicisti. „Nemački Turci plaše se da otvoreno kažu šta misle i kave pozicije zastupaju“, kaže Sofoglu za DW i dodaje: „Mnoga udruženja se ograđuju i distanciraju jedna od drugih, ali ipak ih ujedinjuje 'Ne!' Erdoganovom predsedničkom sistemu.“

Neutralna turska zajednica sa 50.000 pretežno sekularnih nemačkih Turaka, po prvi put se meša u jednu političku temu. „Promena Ustava koju planira Erdogan, vodi u Tursku u autokratiju i sve je više udaljava od demokratskog sistema vrednosti. Mi moramo da se poziciramo sa jasnim 'Ne!' na predstojećem referendumu“, kaže predsedavajući turskoj zajednici u Nemačkoj. „Želimo demokratsku Tursku koja bi jednoga dana bila u sastavu Evropske unije.“

Pritisak sa svih strana

Za razliku od Turske, birači koji su za „Ne!“ u Nemačkoj imaju prednost: ne moraju da računaju sa državnim represalijama i mogu slobodni da izađu na ulice da demonstriraju protiv Erdoganovih planova. Pa ipak pkuavju da ih guše – na ulicama, na društvenim mrežama ili u medijima bliskim Erdoganu, koji protivnike njegovog predsedničkog sistema nazivaju teroristima ili pučistima. „Oni koji biraju protiv su tzv. 'tiha većina'. Mislim da ćemo imati važnu ulogu“, ubeđen je Sofoglu.

Pitanje referenduma bi moglo da bude odlučeno u Nemačkoj. Ukoliko izborni rezultat u Turskoj bude tesan, još će važniji biti svaki glas od 1,4 miliona Turaka u Nemačkoj sa pravom glasa. Na proteklim parlamentarnim izborima, u Nemačkoj je glasalo deset odsto više birača za Erdoganovu islamsko-konzervativnu partiju AKP nego u Turskoj. Preko svog nemačkog ogranka „Unije evropsko-turskih demokrata“ (UETD) Erdoganova AKP u Nemačkoj ima veliki uticaj. Ali ona uticaj ostvaruje i preko Ditib-a (Tursko-islamske unije). To udruženje finansira se preko Ankare i podržava više od 900 džemata. „Ali sada su čak i pobornici AKP, i turski nacionalisti, postali skeptični“, smatra Sofuoglu.

„Erdogan je nesiguran i ne zna koliko je veliki broj onih koji su protiv. Zato se ponaša sve agresivnije“, kaže sa osmehom na licu mlada demonstrantkinja iz Kelna Nurčihan Bas i dodaje: „Erdogan se nas boji“.