Prvi pokušaj nije uspeo. Da, Redžep Tajip Erdogan jeste bio prvi predsednik Turske koji je 2017, posle više od 60 godina, došao u zvaničnu posetu Grčkoj, ali svako ko se tada nadao istorijskom zbližavanju ostao je razočaran. Odmah na početku u razgovorima sa grčkim predsednikom Prokopisom Pavlopulosom došlo je do spora po pitanju pomorskih granica na Egejskom moru. Pored toga, očekivano, Grci su odbili Erdoganov zahtev za izručenje turskih oficira koji su pobegli u susednu zemlju posle neuspelog puča u leto 2016. Usledilo je šest godina političkog ledenog doba između Atine i Ankare.

Sada sledi novi pokušaj. Turski predsednik dolazi u Grčku ovog četvrtka 7. decembra 2023, i, kako sam kaže, to je uvod „novu eru“ u bilateralnim odnosima. Grčko-turski savet za saradnju kojim predsedavaju Redžep Tajip Erdogan i grčki premijer Kirjakos Micotakis takođe će se sastati po prvi put posle sedam godina. Prema pisanju medija, Erdogan neće ostati u Atini duže od šest sati. Pa, koliko je onda verovatan pozitivan ishod pregovora?

-pročitajte još: Političke igre Atine i Ankare preko leđa migranata

Ko pokazuje spremnost na kompromis?

„Zavisi od toga kako definišete to ’pozitivan’“, kaže za DW Konstantinos Filis sa Atinskog instituta za međunarodne odnose. Glavna stvar je, objašnjava, pokrenuti pozitivnu agendu, smanjiti nepoverenje i uspostaviti dobar radni odnos između Erdogana i Micotakisa. Razgovaraće se o bližoj saradnji u ekonomiji, energetici i turizmu, ali i u izbegličkoj politici. Grčka državna televizija ERT najavila je da će u Atini biti najavljeno ili čak potpisano ukupno 20 bilateralnih sporazuma.

Ipak, Filis ukazuje da se nakon Erdoganove posete ne može očekivati da će Grčka i Turska prevazići važne tačke spora između dveju zemalja. Jer, „Turska nastavlja da postavlja jednostrane zahteve i ima teritorijalne pretenzije koje nisu pravno utemeljene i o kojima se ne može ozbiljno raspravljati“, kaže politikolog iz Atine.

Fuat Aksu, politikolog sa Tehničkog univerziteta Jildiz iz Istanbula, ima drugačije mišljenje. On smatra da je problem u Atini: „Grčka očekuje da Turska uvek izlazi u susret njenim zahtevima i da čini ustupke. Ako tako ostane i tokom predstojeće posete, onda će do pomirenja doći prilično teško“, ukazuje turski analitičar.

Da bi opisao odnose dveju zemalja Aksu koristi izraz „hladni mir“ kada govori o situaciji u Egejskom moru. „U Turskoj se na Grčku i dalje gleda sa nepoverenjem“, kaže on.

Vizna liberalizacija kao model za EU

Verovatno je dakle pogrešno imati velika očekivanja. Više se može računati na politiku malih koraka, na primer kada je reč o migracijama. Prema podacima Agencije UN za izbeglice, u prvih osam meseci ove godine u Grčku je iz Turske došlo 25.500 migranata, dvostruko više nego prethodne godine. Prema informacijama atinskog lista „Katimerini“, dve NATO zemlje blizu su dogovora o strožim kontrolama u Egejskom moru.

Osim toga, Grčka i Turska su se, kako se navodi, već dogovorile da će turski državljani dobijati vize za ostrva u istočnom Egeju pod olakšanim uslovima – i to po prvi put na rok od čak godinu dana. Neće dakle biti ukidanja viza, ali će barem biti olakšica. Erdogan to takođe uporno, ali uzaludno zahteva i od Evropske unije. Da li su Grci sada možda spremni da mu u tome pomognu?

Konstantinos Filis smatra da je to sasvim moguće. „Sporazum o viznim olakšicama bio bi važan za obe zemlje, a ne samo za turizam u Grčkoj“, kaže politikolog. „Erdogan bi verovatno mogao da kod kuće proda taj dogovor kao prvi korak u pregovorima sa EU o dugo očekivanoj liberalizaciji viznog režima.“

Pomirenje bez izbornog stresa

U intervjuu za DW, Fatih Čejlan, penzionisani ambasador, a danas šef trusta mozgova „Politički centar Ankara“ (APC), ističe da je trenutak sada pogodan: i Grčka i Turska imaju važne izbore iza sebe i zato je sada lakše da se dve strane pomire, kaže bivši diplomata. On smatra da bi to bilo pozitivno, ali i ukazuje da su „problemi koji postoje već dugo nerešeni“.

Na kraju krajeva, približavanje bivših zakletih neprijatelja moglo bi ojača stabilnost u problematičnom regionu. Fatih Čejlan ukazuje da je Zapad trenutno zauzet ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, i da zbog toga ne može sebi da dozvoli novi sukob između Grčke i Turske. „Zato pokušavaju da bar donekle unaprede odnose između Atine i Ankare“, kaže Čejlan.

Za politikologa Konstantinosa Filisa, međutim, pitanje je da li i u kojoj meri Zapad još uvek tu ima uticaja. „Turska se pod Erdoganom sve više udaljavala od Zapada. Ona danas sebe vidi kao regionalnu silu koja deluje nezavisno“, kaže analitičar iz Atine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.