Kako se i očekivalo uoči posete, ključne teme razgovara dvojice predsednika bile su regionalni problemi, unapređenje međusobne saradnje, Ukrajina i energetika. Predsednik Srbije zamolio je Tursku za pomoć u snabdevanju strujom tokom zime i takođe izrazio interesovanje za kupovinu turskih dronova Barjaktar.

Turski predsednik je sa svoje strane istakao da je Ankara spremna da na svaki način podrži postizanje rešenja između Srbije i Kosova. Što se tiče situacije u Ukrajini, Erdogan kaže da je Turska uvek pratila politiku ravnoteže između Rusije i Ukrajine, i dodao da u tom ratu nema pobednika, ali da ima mnogo gubitnika. Pri tom je skrenuo pažnju da se Rusija ne sme potcenjivati i da greše oni koji to čine.

-pročitajte još: „Turska u odnosima s Rusijom ne prelazi crvene linije“

Privredna saradnja ima stalan rast, a po Erdoganovim rečima, ukidanje viza i potpisivanje protokola o ulasku u obe zemlje samo sa ličnom kartom, dodatno će unaprediti dobru saradnju dve zemlje. Erdogan je izrazio nadu da će doći do izmirenja sve tri zajednice u Bosni i Hercegovini, i da Balkan više ne može da toleriše takvu vrstu problema.

Erdoganu je cena porasla

Turska je veoma zainteresovana za region Balkana, a ima i potencijal da se uključi u rešavanje sporova, ocenjuje za DW politički analitičar Dragomir Anđelković, i dodaje:

„S jedne strane, ima veliku uticaj na Bošnjake u Bosni i Hercegovini i Sandžaku, kao i na Albance na Kosovu i u Makedoniji, a s druge strane, izgradila je dobar odnos sa Srbima u Srbiji i Republici Srpskoj. Erdogan, koji važi za islamistički nastrojenog političara, uspeo je da se izdigne iznad jednostranosti koju su na ovom prostoru imale neke prethodne sekularne turske vlade“, smatra sagovornik DW.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, za DW kaže da je „Erdogan do sada imao pozitivnu ulogu u regionu i uspevao je da nekako smiri tenzije koje su izbijale između Beograda i Sarajeva. Mislim stoga da može da i dalje igra tu pozitivnu ulogu, s tim što je njegova cena porasla nakon agresije Rusije na Ukrajinu, jer je uspeo da zadrži neutralnu poziciju i ima pregovarački kapacitet“, smatra Popov.

(Be)značajna uloga?

Ponuda turskog predsednika da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine „dugoročno će možda imate efekta, ali u ovom trenutku najveću moć da utiče na kooperativnost albanske strane ima Amerika“, ističe Dragomir Anđelković.

„Turska ne može brzim potezima da zauzme prvo mesto među stranama koje su bliske Albancima, ali to ne može ni Evropska unija. Turska će pokušavati da preko kosovskog problema doprinese nekakvom razrešenju, ako je to moguće, i nastojaće da sve više bude faktor koji se pita. Jer, ušli smo u fazu borbe velikih i regionalnih sila za uticaj u pojedinim delovima sveta, a Turska želi da igra značajnu ulogu na Balkanu“, navodi Anđelković.

Previše je karata i previše igrača u igri oko Kosova, primećuje Aleksandar Popov, i podseća da Erdogan u tu priču ulazi sa negativnim predznakom „kada je rekao da je Kosovo njegova druga zemlja. Trag toga je ipak ostao. Erdogan na Kosovu zbog toga ima solidnu podršku među Albancima, ali i dalje su u toj priči glavni Amerika i nešto manje Evropska unija. Zato ne mislim da on tu može da igra neku značajniju ulogu“, kaže direktor Centra za regionalizam.

Investicije na prvom mestu

Velika pažnja tokom posete turskog predsednika poklonjena je ekonomskim odnosima dve zemlje. Trenutni obim robne razmene je oko dve milijarde dolara, a turski predsednik navodi da je cilj da ta razmena uskoro dostigne pet milijardi dolara. Turska preduzeća u Srbiji zapošljavaju oko 10.000 radnika.

-pročitajte još: Turska cilja na balkansko i evropsko tržište obnovljive energije

Dragomir Anđelković skreće pažnju pri tom na činjenicu da Turska investira u one delove Srbije u koje ne investira niko drugi: „Ako posmatramo strukturu njihovih ulaganja, ona su često u vrlo nerazvijenim oblastima, što za Srbiju ima veliki značaj. Imajući u vidu da je i Turska u ekonomskoj krizi, sada je važno da se Beograd i Ankara politički dogovore da se taj biznis ne povlači“, podvlači Anđelković.

Nevolje za Balkanski tok

Aktuelna energetska i gasna kriza dale je dodatnu važnost takozvanom Turskom, ili Balkanskom toku, koji je za sada jedan od stabilnijih pravaca snabdevanja gasom, o čemu Anđelković kaže:

„Taj pravac je od ogromnog značaja za nas, ali oko toga se ne pitaju samo Turska i Rusija, već se pita i Evropska unija. Ako se nastavi dodatna komplikacija geopolitičkih odnosa, verovatno će i Balkanski tok biti ugrožen. Jer, teško da neće biti gasa na drugim magistralama, a da će ga tu biti – Evropska unija to neće dozvoliti“, ističe Anđelković.

Ekonomija i infrastruktura svakako donose dodatni uticaj u regionu i nije slučajno što se forsira autoput Beograd-Sarajevo, primećuje Aleksandar Popov: „To je takozvani meki uticaj u regionu i mislim da je to na kraju krajeva korisna stvar za region. Ta simbolika povezivanja Beograda i Sarajeva je, uostalom, veoma dobra. Ekonomski odnosi će zavisiti i od kretanja na globalnom planu, koja sada nisu pozitivna, ali u svakom slučaju Turska će gledati da i kroz ekonomske i infrastrukturne projekte bude prisutna na ovom prostoru“, zaključuje Popov.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.