Turska će svim raspoloživim pravnim sredstvima da istraži uzroke smrti Džamala Kašogija i svetsku javnost brzo da informiše o celom tom slučaju. Da je to izjavio, predsednik Erdogan mogao je da ostvari dva cilja: kao prvo, da pokuša da povrati poverenje međunarodne zajednice koje je proteklih godina teško poljuljano, a kao drugo, tursko pravosuđe, koje je godinama u senci politike, na taj način bi moglo da vrati delić svog ugleda.
Turska, međutim, nije iskoristila tu šansu. I dok su oči čitavog sveta zbog ubistva Kašogija bile uprte u Tursku, Erdogan je od svega toga napravio lični šou. Njegov odnos prema ubistvu saudijskog novinara nije bio primeren – ni pravno, ni politički.
Erdogan kao sudija
Turska policija i pravosuđe uspešno su istražili slučaj. A šta je uradio Erdogan? On je izneo informacije do kojih je došla istraga kao da čita optužnicu ili sudsku presudu. „U međuvremenu je sigurno“, rekao je Erdogan, „da je Kašogi ubijen u saudijskoj ambasadi u Istanbulu“. I dodao: „Za to postoje čvrsti dokazi“.
Erdogan je rekao i to da im je uspelo da rekonstrušu slučaj i da su „timovi“ koji su počinili ubistvo doputovali u Istanbul, a nakon ubistva napustili grad. Rekao je i da je jedan turski građanin učestvovao u u operaciji kao saučesnik. A potom je zaključio: „Sada je na Saudijskoj Arabiji da objasni pozadinu celog tog slučaja“.
Prema turskim zakonima, formulacije kojima se služio Erdogan, ne bi smelo da iznosi ni državno tužilaštvo. One su moguće samo kada se izriče presuda. Pored toga, nije posao turskog predsednika da iznosi u javnost informacije o istrazi. Svojim govorom, Erdogan se ponovo oglušio o podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.
Erdoganov zadatak je u stvari bio da stvori neophodne, okvirne uslove kako bi se sprovela nezavisna istraga. Ali on je u svemu tome video šansu da povrati poverenje međunarodne zajednice i ojača svoju poziciju u pregovorima iza zatvorenih vrata. On je, dakle, od slučaja Kašogi napravio šou.
Pozadina ubistva
U pozadini ubistva kritičara saudijskog režima jeste brutalna borba za vlast u arapskom svetu. Saudijski novinar dospeo je na liniju fronta između sunitsko-islamskog sveta i vehabija. Kašogi je bio blizak Muslimanskoj braći, koji za Saudijce predstavljaju pretnju. Turska je takođe bliska Muslimanskoj braći, ali ne želi svađu sa saudisjkom kraljevskom porodicom. To je istragu učinilo tako komplikovanom i verovatno se zbog toga i odvijala tako sporo.
Odlučujuće je bilo i uputstvo stručnjaka za međunarodno pravo: prema Bečkoj konvenciji, ekstremno je teško oduzeti imunitet diplomatskim predstavnicima neke zemlje u inostranstvu i izvesti ih pred lice pravde. To nije učenjeno. Saudijski generalni konzul bez problema je napustio Istanbul, jer su turske vlasti zažmurile na oba oka. Očigledno je da Turska ne želi da ude uvučena u probleme između saudijskog režima i Muslimanske braće.
Na potezu je međunarodna zajednica
Slučaj je stavljen u rang običnog ubistva i tako je vršena i istraga. Indicije koje bi mogle dovesti do političkih implikacija, nisu uzete u obzir, zato što bi svaki trag koji direktno vodi do princa Mohameda bin Salmana, mogao da dovede do novih komplikacija.
Iako Erdogan neprastano upire prstom u Saudijsku Arabiju i traži od Rijada da isporuči grupu od 18 osoba koje su pod policijskom prismotrom, on ipak zazire od suđenja ubicama Kašogija koje bi imalo posledice po saudijsku kraljevsku porodicu.
Zato će svako navodno rasvetljavanje slučaja Kašogi u Turskoj proći bez uzimanja u obzir političkih dimenzija ubistva. Ubice će biti procesuirane bez kažnjavanja istinskih naručilaca. A ako je međunarodnoj zajednici zaista stalo da istraži prave motive ubistva, ona onda mora da preuzme inicijativu i pobrine se za to da se ovim slučajem pozabavi međunarodni sud.
Ali ni to ne može da promeni činjenicu da se Erdogan, u slučaju Kašogi, prema turskom pravosuđu poneo kao staratelj prema maloletnom detetu koje nema nikakvih prava.