Tursko državno tužilaštvo zahteva da se nemački politikolog i stručnjak za mirno rešavanje konflikata Peter Štojdner osudi na 15 godina zatvora. Štojdner je uhapšen 5. jula u Istanbulu gde je bio gost seminara turskog ogranka organizacije Amnesti internešnal. Optužen je da je pripremao svrgavanje turske vlade i da podržava jednu naoružanu terorističku organizaciju. Turski mediji prenose da je prema optužnici Štojdner razrađivao scenarije prevratničke akcije koja bi počela u Istanbulu i odatle se širila po čitavoj Turskoj. Ali, govori se i o tajnim optužbama tajnih svedoka do kojih je došla turska tajna služba.

Nemačka je oštro protestovala zbog Štojdnerovog hapšenja, koje je osudilo i Ministarstvo spoljnih poslova SAD. Kancelarka Angela Merkel je u prvoj reakciji rekla: „Mi smo ubeđeni da je ovo hapšenje apsolutno neopravdano. Mi ćemo kao vlada učiniti sve, na svim nivoima, da bismo izdejstvovali njegovo puštanje na slobodu“. Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel je 20. jula saopštio, između ostalog, da optužbe na račun Štojdnera nemaju nikakvog osnova, i tom prilikom pomenuo i dvoje drugih nemačkih novinara, koji se takođe nalaze iza rešetaka u Turskoj: „Slučajevi Petera Štojdnera, Deniza Judžela i Mešale Tolu su primeri za apsurdne optužbe za terorističku propagandu, koje očigledno služe da se ućutkaju svi kritički glasovi, pa i oni iz Nemačke“.

Miteldojče cajtung (Hale) piše da se „vrlo dobro mogu razumeti glasovi koji traže da se odmah obustave pregovori o pristupu Turske Evropskoj uniji. Ali, koliko god razlozi za to bili brojni i ispravni – to bi ipak bilo pogrešno. Jer, to bi išlo na ruku predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i učvrstilo bi njegovu autokratiju. To bi bilo ono što on želi: da Nemačka preseče vrpcu – a ne on. Onda bi drugi bili odgovorni. A to bi pogodilo i milione Turaka, one koji demokratski razmišljaju, mlade, i one koji su u Turskoj na referendumu glasali protiv (Erdoganovih) promena ustava.“

Nordvest cajtung (Oldenburg) tvrdi: „Kao takvu poznajemo tursku i osmansku spoljnu politiku već 200 godina. U prvom planu su pomirljivi tonovi, nastojanja koja naizgled imaju cilj da se konflikti smire. Istovremeno se delima demonstrira da nema spremnosti da se načine ni najmanji kompromisi. Tako ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu u jednom intervjuu za vikend kaže da ne vidi nikakvog razloga za probleme između Nemačke i Turske – a turska država ni ne pomišlja da pusti na slobodu uhapšene nemačke državljane. Naprotiv: državno tužilaštvo bi da smesti branitelja ljudskih prava Petera Štojdnera iza rešetaka na 15 godina.“

Zidojče cajtung (Minhen): „Nije jasno kakvu strategiju sledi Ankara u slučaju Petera Štojdnera. Moguće je da je kazna zatvora od 15 godina koja se traži, kako to prenosi turska štampa, predstavlja poruku ka unutra – kako bi se zastrašili branitelji ljudskih prava i da bi Turska pokazala da se ne povinuje međunarodnom pritisku. U samoj optužnici nije bilo predloga kazne. Pozitivno je da ona uopšte postoji. Jer, novinar Deniz Judžel već osam meseci čeka na svoju optužnicu, njega očigledno hoće da kuvaju na tihoj vatri.“

„U slučaju Štojdnera, Čavušoglu stavio je u izgled ubrzanje sudskog postupka i – cak! Samo nekoliko dana posle toga prezentirana je optužnica. To je vrlo čudno ako se ima u vidu da Ankara stalno tvrdi kako je tursko pravosuđe nezavisno. Kada se to sve rezimira, nije nemoguće ni da će Štojdnera na kraju napustiti sud kao slobodan čovek, a da će njegove turske kolege ostati u zatvoru. Turska ne može sebi da dozvoli baš toliko bezobziran odnos prema Nemačkoj, jer su joj ekonomski odnosi suviše važni. Tako bar mogu da se tumače najnovije izjave u Ankari.“

„A moguće je i da nema nikakve strategije. To jest, da je Štojdnerov slučaj neka vrsta strateškog udesa, lošeg usaglašavanja vlade i pravosuđa. Tako nešto može da se desi u zemlji u kojoj su desetine hiljada državnih službenika smenjene...“ piše, između ostalog, list Zidojče cajtung.

Austrijski dnevnik Prese primećuje: „Čudno konstruisanim optužbama ili čak i bez ikakvog komentara, u Turskoj se ljudi hapse. Strani uhapšenici uvek služe kao sredstvo pritiska da se druge države prinude da izruče navodne sledbenike Fetulaha Gulena. To je pravi bazar sa zatvorenicima. (...) Aktivista za ljudska prava Peter Štojdner mora da provede 15 godina iza rešetaka. Kada bi se i Berlin upustio u dil sa zatvorenicima, Štojdner, Judžel ili Tolu bi za nekoliko sekundi bili na slobodi. To pokazuje koliko su optužbe protiv dotičnih isfabrikovane i providne.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android