Prokurdska stranka HDP je odigrala važnu ulogu na poslednjim važnim izborima u Turskoj. Pogotovo su lokalni izbori, održani u martu prošle godine, doprineli tome da je HDP stekla ugled stranke koja je „jezičak na vagi“. Zahvaljujući jednom spretnom taktičkom potezu, upravo je HDP nanela prvi izborni poraz predsedniku Erdoganu i vladajućoj stranci AKP.

Vođstvo HDP-a je naime u nekim gradovima odustalo od nominovanja kandidata, i svoje birače pozvala da glas daju kandidatima (takođe opozicione) CHP. Bez kurdske podrške, pobeda CHP u nekoliko turskih gradova ne bi bila ni zamisliva.

Izgovor za hapšenja

Taj taktički potez je prokurdskoj stranci doneo je nove probleme. Samo prošle sedmice je uhapšeno 17 političara HDP, a Državno tužilaštvo je to vrlo čudno opravdalo.

Kada se Kobane pre šest godina za vreme sirijskog građanskog rata našao pod opsadom od strane «Islamske države» (IS), kurdske grupe, među njima i HDP, pozvale na su proteste. Između ostalog, oni su od turske vlade zahtevale doslednjiju politiku prema IS-u. Demonstracije ipak nisu bile mirne, u gradovima na jugu Anatolije bilo je nereda, u sukobima je poginulo nekoliko desetina ljudi.

„Ubistva, pokušaji ubistava i pljačke“ za vreme tih nereda su razlozi za izdavanje naloga za hapšenje prokurdskih političara, objavilo je Državno tužilaštvo.

„Kakvi su to dokazi koji se pojavili preko noći, a na osnovu kojih su uhapšene 82 osobe? Hapšenja se nisu dogodila u okviru standardnih istražnih procedura“, kaže za DW advokatkinja (i članica CHP) Figen Čalikusu.

Politolog Burak Bilgehan Ezpek najnoviji talas hapšenja za DW ocenjuje na sličan način: „Izgleda da su događaji oko Kobanea postali instrument s ciljem torpediranja političkih pozicija kurdskog pokreta, HDP-a i njihovih saveznika.“

Osveta za poraz?

Turska vlada je pojačala pritisak na HDP nakon poraza na izborima martu 2019.

U većini opština (njih 65) u kojima je prokurdska stranka tada pobedila, gradonačelnici, načelnici i članovi opštinske uprave su otpušteni -a na njihovo mesto su postavljeni prinudni upravitelji iz Ankare.

HDP trenutno kontroliše samo šest manjih opština. Brojni otpušteni političari već mesecima su istražnom zatvoru. Državno tužilaštvo im često prebacuje vezu sa zabranjenom terorističkom milicijom PKK. Iza rešetaka su još od 2016. i bivši predsednici stranke, Selahatin Demirtaš i Figen Jiksekdag.

Politikolog Baskin Oran sa univerziteta u Ankari u čestim hapšenjima političara HDP-a vidi i pokušaj sprečavanja „procesa ujedinjenja opozicije“: „Režim je odlučio da nešto iskopa (protesti zbog Kobanea).“

Kurdsko pitanje kao predizborna taktika?

Opoziciji, koja je u prošlosti često bila podeljena po ideološkim granicama, u poslednje vreme pošlo je za rukom da ujedini snage u borbi protiv Erdoganove vlade. To se posebno moglo videti na prošlogodišnjim komunalnim izborima.

Jedinstvo opozicije je jedan od najvećih izazova, uz privrednu krizu, s kojima se Erdogan suočava u pokušaju ostanka na vlasti. Zato su neki turski stručnjaci mišljenja da turska vlada pokušava da unese jaz u redove opozicije uz pomoć veoma osetljivog kurdskog pitanja.

Kalkulacija pritom izgleda ovako: u ujedinjenom opozicionom bloku nalaze se i republikanska CHP i ultra-nacionalistička stranka IYI, koju podržavaju patriotski ali i nacionalistički birači. Politika previše sklona Kurdima, odnosno saradnja s HDP-om, koju je vlada u Ankari označila kao terorističku, mogla bi da odvrati tradicionalne simpatizere od te dve stranke.

„Šamar od demokratije“

Ali očito da ta taktika još uvek ne donosi plodove. Predsednik socijaldemokrata Kemal Kiličdaroglu ovih dana ponovno se solidarisao s političarima HDP-a, kritikovao hapšenja i naglasio dobru saradnju s nacionalističkom strankom IYI.

„Naš savez niko ne može uništiti. Uvek ćemo biti u dobrim odnosima“, rekao je on u jednom nastupu u turskom parlamentu.

Istovremeno je u borbenom duhu najavio sledeće predsedničke izbore – koji su tek 2023. ali se u Ankari šuška da bi se mogli održati i pre planiranog termina:

„Mi ćemo pobediti u toj igri na biralištima. I hteli oni to ili ne, moraće da odu. Dobiće šamar od demokratije, baš kao na komunalnim izborima u Istanbulu. Na sledećim izborima ih smenjujemo“, rekao je predsednik socijaldemokrata u Turskoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android