Enes Kuloglu ima 19 godina, rođen je u Izarlonu i studira u Diseldorfu. U petak je autobusom pošao na putovanje od 1500 kilometara u Sarajevo da bi tamo učestvovao na Kongresu Unije evropsko-turskih demokrata (UETD). Posebno se raduje specijalnom gostu iz Ankare koji će biti i govornik na Kongresu – turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Enes koji ima tursko državljanstvo kaže da želi da podrži Erdogana u njegovim nastojanjima da na izborima 24. juna ponovo bude izabran za predsednika. I dodaje da su Erdogan i njegova stranka AKP dobri za tursku i za Evropu, te da će zato dati svoj glas sadašnjem i – kako se nada i budućem – predsedniku. Poput Enesa, hiljade Turaka iz mnogih evropskih zemalja će doći u glavni grad Bosne i Hercegovine kako bi se poklonili turskom vlastodršcu. A tamo će ih dočekati prijateljski nastrojeni domaćini.

Konačno predizborna kampanja i u Evropi

Kada se Erdogan u bosanskohercegovačkoj prestonici u nedelju uveče bude obratio hiljadama svojih oduševljenih pristalica, biće to njegov jedini predizborni nastup u Evropi van Turske – i to na domaćem terenu. Takvi nastupi su u Nemačkoj, Austriji i Holandiji u međuvremenu sudski zabranjeni, no za mnoge Bošnjake Erdogan je blizak saveznik i zaštitnik. Oni su tokom rata u Bosni 90-ih godina, kada su tamošnji Srbi i Hrvati pokušali da ostvare svoje ciljeve uz zdušnu podršku svojih matica u susedstvu, počeli da obnavljaju stare veze sa Turskom, jer su osećali da su ih evropske zemlje ostavile na cedilu.

Drugar Bakir

Erdogan može biti siguran u podršku velikog dela političke elite u Sarajevu: njegovo prijateljstvo sa muslimanskim članom tročlanog predsedništva Bosne i Hercegovine Bakirom Izetbegovićem je odavno poznato; Erdogan i na privatna slavlja kao što je, na primer, svadba njegove kćerke, kao specijalnog gosta uredno poziva i svog „brata Bakira".

Zvanično Erdogan dolazi u radnu posetu Sarajevu da bi sa državnim vrhom razgovarao uglavnom o raznim ekonomskim temama. Osim toga, biće mu uručena i titula počasnog doktora Univerziteta u Sarajevu – „za vanserijski doprinos u uspostavljanju humanog društva i promociju kulture dijaloga u Evropi i svetu", kako piše u obrazloženju.

Pošto istovremeno, naravno igrom slučaja, istog dana svoj kongres u Bosni i Hercegovini održava i UETD, lobistička organizacija Turaka u EU bliska stranci AKP, Erdogan će iskoristiti priliku da poseti tu manifestaciju. Organizatori očekuju da će u halu Zetra doći „oko 20.000 ljudi", kako je to najavio Zafir Sirajaka, predsedavajući UETD.

Turska kao regionalna sila

Na bini će pored Erdogana biti i njegov prijatelj Bakir Izetbegović. To je jedan od razloga zbog kojih opozicija u Bosni i Hercegovini kritički gleda na tu manifestaciju. Jer, u oktobru se i ovde održavaju izbori, i nastup sa Erdoganom će biti koristan za Izetbegovića i njegovu SDA. „Umesto da radi na evropskoj perspektivi za Bosnu i Hercegovinu, vladajuća stranka organizuje cirkusku predstavu na kojoj ljudi treba da glorifikuju Erdogana i kandidata SDA", sa ogorčenjem priča predsednik opozicione Socijaldemokratske partije Nermin Nikšić: „Bošnjacima se ne nudi nikakva budućnost, već lažni patriotizam pod okriljem Turske". I Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, naglašava da „Turska pomaže samo Bošnjacima, finansijski i u svakom pogledu. Nama se to ne sviđa, ali to ne možemo da promenimo".

Teško da će Erdoganu ta kritika zasmetati. On već godinama nastoji da etablira Tursku kao važnu regionalnu silu – pa i na Balkanu. S jedne strane, hoće da brojnim manjim i većim privrednim projektima veže osiromašene zemlje za tursku privredu i investitore. Nedavno je najavio da će pomoći gradnju auto-puta između Beograda i Sarajeva, te da će sada u Sarajevu i o tome biti reči. S druge strane, on hoće da posebno balkanskim muslimanima ponudi političko i ideološko utočište, između ostalog, nalazeći im mesto u svojim pričama o slavnoj prošlosti osmanskog carstva. Mnogi u tome vide i vođenje neoosmanske politike, gledajući na Tursku kao na još jednog velikog „igrača" koji, pored EU, Rusije i Kine, nastoji da ostvari svoj uticaj u nestabilnom regionu.

Opasan partner

Nerzuk Ćurak, politolog iz Sarajeva, smatra da su strahovanja u vezi sa ulogom Turske na Balkanu – preterana. „Stvarno negativnu ulogu u Bosni i Hercegovini imaju pre svega susedne Srbija i Hrvatska", kaže on, dodajući da te dve zemlje „nikako da odustanu od svog patronskog odnosa prema Bosni i Hercegovini" kao i da one još uvek imaju ambicije da utiču na odnose u Bosni „kao da se radi o delu njihove zemlje". Po Ćurakovim rečima uloga Turske u tom kontekstu nema tako veliku težinu, a privredno angažovanje Turske na Balkanu treba pozdraviti – dokle god ono nije uslovljeno traženjem političkih ustupaka.

I pored toga, Ćurak kritički gleda na Erdoganov predizborni miting, pre sve zato što se, kako kaže radi o državniku „koji je autokrata s onu stranu stvarne liberalne demokratije" te da problem ne predstavlja njegova populistička, možda i neoosmanska, retorika, već „činjenica da on u svojoj zemlji hapsi desetine hiljada ljudi samo zato što oni slobodno iskazuju svoje mišljenje". „Takvi režimi su opasni".

Takva mišljenja ne smetaju Enesu Kulogluu iz Izarloa. On se raduje što će u Sarajevu doživeti Erdogana uživo, i to sa hiljadama istomišljenika. Kada bi imao priliku da se lično susretne sa Erdoganom, rekao bi mu: „Samo nastavite tako, gospodine predsedniče, ja Vas podržavam".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android