Signal nije mogao da bude jasniji: novi glavni savetnik turskog predsednika za spoljnu politiku Akif Čagataj Kilič sastao se u Ankari s delegacijama Brisela, Helsinkija i Stokholma kako bi pregovarali o pristupanju Švedske NATO. Međutim, važne izjave po tom pitanju daje isključivo Redžep Tajip Erdogan.

A on je to uradio još u vazduhu, tokom povratka iz Azerbejdžana. Turska novinska agencija Anadolu prenela je njegovu izjavu iz aviona: „Gde je stub NATO za borbu protiv terorizma? To bi trebalo razjasniti jednom zauvek. Ako to ne razjasnimo, ne možemo u Vilnjusu da kažemo ’sve je u redu’“, rekao je Erdogan.

Antišvedski stav

Samit NATO održava se u Vilnjusu u Litvaniji za manje od mesec dana. Plan je bio da se Švedskoj tu dozvoli da se pridruži Alijnsi. Mnogi su očekivali da će Turska i Mađarska ukloniti svoje blokade. Tako je mislila i direktorka Instituta za evropsku politiku Fundu Tekin.

„Mene lično čudi što se oni tako čvrsto drže tog svog antišvedskog stava, da tako kažem. Mislim da se sada sve sklopilo i da Erdogan ima zgodnu priliku da popusti“, kaže ona.

Tekin pritom ukazuje na unutrašnjo-političke faktore: s obzirom na pobedu na izborima u maju, Erdogan sada može da vlada mnogo opuštenije. „Nacionalno-politički argument, kojim bi pokazao snagu svojim stavom prema Švedskoj, sada gubi na značaju. To znači da bi Erdogan sada zapravo trebalo da izađe iz modusa izborne kampanje“, kaže Tekin.

Propala Stoltenbergova poseta

Ali, turski predsednik je daleko od toga. To je pokazao već i njegov govor na balkonu u izbornoj noći nakon pobede. Erdogan je i dalje u fazi napada, i to nije promenila ni poseta generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, koji je prisustvovao Erdoganovom polaganju zakletve.

U svojoj najnovijoj izjavi, Erdogan odbacuje ono što je zapravo bilo zamišljeno kao snažan signal Stoltenberga i NATO. „Rekli smo mu, ako želite da ispunimo vaša očekivanja, onda Švedska najpre mora da preduzme mere protiv terorističke organizacije. Stoltenberg je to čvrsto obećao“, kaže Erdogan, „a teroristi su u isto vreme demonstrirali na ulicama Švedske.“

U Švedskoj je, inače, početkom meseca na snagu stupio novi Zakon o borbi protiv terorizma. „On je veoma dalekosežan, ako se u obzir uzmu švedski standardi. To znači da se zaista može reći da je to ustupak Erdoganu, odnosno da su mu izašli u susret“, kaže Fundu Tekin. Takođe, švedski sudovi su počeli i da donose odluke o proterivanju.

Navodno je Ankara pre izvesnog vremena Finskoj i Švedskoj predala spisak sa 130 imena. Prema turskim medijima, reč je uglavnom o navodnim teroristima, čije izručenje Turska traži.

Da li Erdogan još uvek želi avione F16?

U sedištu NATO u Briselu nadali su se da će na taj način ispuniti uslove Turske sa samita Alijanse u Madridu pre godinu dana. Ali, sve do sada učinjeno, Erdoganu nije dovoljno. Njegovo „Da“ za pristupanje Švedske ima svoju cenu. A ona je, izgleda, veća nego što se mislilo.

Direktorka Instituta za evropsku politiku Fundu Tekin pritom podseća na američke avione F16: „Erdogan će verovatno insistirati na nabavkama aviona F16, kako bi dobio komplet-paket.“ Tekin kaže da ne misli da Erdogan sve koči samo zbog pitanja ko demonstrira u Švedskoj, a ko ne.

Američki predsednik Džozef Bajden čestitao je Erdoganu na izbornoj pobedi i očigledno povezao ulazak Švedske u NATO s isporukom borbenih aviona F16 – suprotno zvaničnoj verziji. Međutim, američki Kongres ne želi da isporuči te avione Turskoj, jer je Ankara ranije kupila ruski protivraketni sistem S-400.

„Erdogan je sada imao priliku da ublaži zabrinutost partnera po pitanju Turske kao veoma teškog partnera u NATO i da napravi ustupke“, kaže Tekin. Ali on očigledno želi F16, pre nego što Švedskoj kaže „Da“. To će, za sada, verovatno da pokopa nade EU i Zapada u bolje odnose, a turski predsednik nastavlja da neguje imidž komplikovanog partnera.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.