Srednji sloj u Evropi se smanjio za 2,3 procenta između 2004. i 2011. godine, a prema poslednim raspoloživim podacima, taj trend se nastavio, kako je to pokazala najnovija knjiga Međunarodne organizacije rada ILO. Ona je nastala iz studije koju je ta organizacija završila u proleće 2016. Erozija srednjeg sloja je, prema toj studiji, posebno velika u zemljama kao što su Nemačka i Grčka. Ovaj sloj je definisan kao populacija čija plata iznosi između 80 i 120 odsto prosečne plate. Najjača srednja klasa postoji u Danskoj (40% domaćinstava) i Švedskoj (39% domaćinstava). Najslabija je u Letoniji (23%) i Litvaniji (24%).

„Zemlje u kojima je srednji sloj jak katakteriše veliki broj zaposlenih odraslih osoba u domaćinstvima, kao i povećanje broja domaćinstava sa dvoje zaposlenih", rekao je Danijel Von-Vajthed, stručnjak ILO i urednik istraživanja. Kao primer on navodi Španiju gde se srednji sloj povećavao velikom brzinom od 80-ih godina – zahvaljujući ogromnom povećanju broja žena na tržištu rada.

Statistike (uzalud) „popravlja" starost zaposlenih

„Sada jedna plata često nije dovoljna za ostanak u srednjem sloju", dodaje Von-Vajthed. Studija pokazuje i da se prosečna plata kojom se definiše srednji sloj smanjila za vreme ekonomske i finansijske krize, posebno između 2008. i 2011. godine. No, erozija tog sloja je bila uočljiva i pre krize, posebno u Nemačkoj (smanjenje od 3% godišnje), ali i u Luksemburgu, Holandiji, Grčkoj, Velikoj Britaniji, pa čak i u Danskoj. Veliki broj radnika u ovim zemljama je dospeo u grupe sa manjim platama.

U studiji se navodi i da je stopa zaposlenosti starijih zaposlenih (između 55 i 64 godine) porasla sa 38,4% (2002) na 51,8% odsto (2014) – u većini evropskih zemalja je povišena starosna granica za odlazak u penziju pomogla da se produži pripadnost srednjem sloju.

ILO traži „Evropu"

Do erozije srednjeg sloja je doveo niz faktora koji variraju od zemlje do zemlje. U nekim zemljama se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru. Uopšte: javni sektor više nije kao nekada garancija stalnog i stabilnog zaposlenja, pa rad u tom sektoru samim tim nije – kao nekada – garancija pripadnosti srednjoj platnoj grupi. U nekim je povećan sektor niskog dohotka. Jedno je, međutim, sigurno: u državama sa stabilnom industrijom, veća je i stabilnost srednje klase, što se pokazalo u Holandiji, Švedskoj, Belgiji i Francuskoj.

Međunarodna organizacija rada, nažalost, ne zna da postoji i Evropa van Evropske unije. Njena studija (i knjiga) obuhvata samo zemlje i stanovnike EU, mada naslov knjige glasi: „Nestajuća evropska srednja klasa? – Dokazi iz sveta rada" („Europe's disappearing middle class? Evidence from the world of work”). Jedna predstavnica nemačkog ogranka ILO je na upit novinara DW o toj zameni imena izrazila žaljenje konstatujući da se "zasada, pošto je knjiga već odštampana, ništa ne može učiniti kako bi zbunjujući naslov bio ispravljen”.