Posle razmene vatre na severu Kosova, Priština i Beograd međusobno se optužuju. Ostaje nejasno pitanje ko je opremio i poslao napadače, piše novinar Tomas Rozer u članku za Rajniše post pod naslovom „Misteriozni napad“. 

„Tužan rezultat eskalacije nasilja, koja je očigledno namerno podstaknuta: pored ubijenog policajca, poginula su i najmanje četvorica srpskih napadača, a nekoliko ljudi je povređeno“, navodi nemački list. Potom se prenose reakcije kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i konstatuje da „posle krvoprolića, ni u Beogradu, ni u Prištini nije bilo spremnosti za popuštanje tenzija.“ 

„Činjenica je da nakon noćnog napada, mnogo toga ostaje nejasno“ piše Rajniše post: „Prema pisanju srpskih medija, jedino što se trenutno čini izvesnim jeste da su dvojica od četvorice ubijenih maskiranih muškaraca došli sa severa Kosova. Ali, gde je ostatak od otprilike 30 ljudi – osim četvorice ubijenih, šest uhapšenih i dva povređena napadača koje je Priština prijavila? Izveštaji da je većina napadača pobegla u Srbiju i da se dva povređena borca leče na klinici u Novom Pazaru, na jugu Srbije, potvrđuju navode Prištine da su borci obučavani i opremljeni u vojnim kampovima u Srbiji“, prenosi autor. 

-pročitajte još: Štampa na nemačkom: Na Kosovu je baš opasno

Rajniše post završava izveštaj tvrdnjom Rade Trajković iz opozicionog Evropskog pokreta kosovskih Srba koja „biznismena i zamenika šefa Srpske liste Milana Radoičića navodi kao osobu koja bi mogla da stoji iza napada“. Nemački list objašnjava da „Radoičića traži kosovsko pravosuđe zbog sumnje da je umešan u pokušaj atentata na opozicionog kosovskog političara Olivera Ivanovića“. 

Čudno Vučićevo obraćanje

„Skoro pa objava rata“, naslovio je Zidojče cajtung komentar novinara Tobijasa Cika koji se bavi obraćanjem Aleksandra Vučića u nedelju uveče.  

„Izjava srpskog predsednika u kojoj izražava žaljenje zbog ubistva kosovskog policajca za malo da je zvučala kao objava rata. Aleksandar Vučić je savesno izjavio da ’ne želi da opravdava’ ubistvo albanskog policajca. ’To je apsolutno za osudu’, rekao je – a onda prešao na napad na kosovskog premijera Aljbina Kurtija: ’Napadači su se podigli, jer više nisu želeli da trpe njegov teror. Takav scenario je bio samo pitanje vremena’“, prenosi Vučićeve reči nemački list. Ali, kako ocenjuje autor, „neopravdavanje nečega obično zvuči drugačije“. 

U članku se prenosi i da je „Vučić nešto kasnije ruskog ambasadora u Beogradu obavestio o ’brutalnom etničkom čišćenju koje Kurti organizuje uz podršku dela međunarodne zajednice’“. To po autoru znači da „ne treba više sumnjati gde Vučić trenutno locira sebe i svoju državu – u logici kosovskog rata krajem 1990-ih, kada je bio ministar informisanja osumnjičenog ratnog zločinca Slobodana Miloševića.“ 

-pročitajte još: Oružani sukob na Kosovu: Ni Vučić više nema kontrolu

Na kraju, zaključak: „Istina je da su mnogi srpski civili na severu Kosova uplašeni i diskriminisani od strane ponekad brutalnih kosovskih specijalnih policijskih jedinica. Kurti tu mora ponovo da izgradi poverenje. Istovremeno, teroristički napad tokom vikenda pokazuje da definitivno postoje razlozi za masovno prisustvo policije u regionu: arsenal teškog vojnog naoružanja koji su napadači pokazali ne ukazuje na grupu običnih, frustriranih građana. A Vučić ne može da se pravda da nema pojma ko na to severu Kosova izaziva oružane incidente. Sve dok on to još i retorički eskalira, EU može da zaboravi na sve svoje posredničke napore između njega i Kurtija“, zaključuje se u komentaru Zidojče cajtunga. 

Šta treba da uradi EU? 

Pod naslovom „EU ima problem autoriteta na Balkanu“, novinar Andreas Ernst u komentaru za švajcarski Noje Cirher cajtung ocenjuje da su „Kosovo i Srbija prekršili obećanja“, te da su „ovo loši dani za pregovarače EU na Balkanu“. 

„Kosovski premijer Aljbin Kurti odmah je optužio Beograd. Uskoro će biti jasno da li je to refleks ili rezultat znanja činjenica. Nedugo pre toga, on je pregovore sa Srbijom proglasio propalim. On optužuje specijalnog izaslanika EU, Slovaka Miroslava Lajčaka, da je pristrasan, da laže i favorizuje srpsku stranu. Ta strategija je, u najmanju ruku, drska, jer pregovore i pregovarača podržavaju sve države EU. I – što je posebno važno za Kosovo – Amerikanci su uz Brisel (uključujući i specijalnog izaslanika).“ 

„Kurti time takođe igra direktno na ruku svom protivniku, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji se ponaša se kao razborit državnik, a pritom doliva ulje na vatru. Medijska kampanja protiv Kosova koju on kontroliše puna je rasističkih i opscenih uvreda u kojoj se ujedno pominje i ’licemerni i pristrasni Zapad koji maltretira srpske žrtve’“, piše švajcarski list. 

„Sve to pokazuje da Evropska unija ima problem autoriteta na Balkanu i za to je sama kriva“, ocenjuje autor – a u zagradi dodaje: „Pogledajte samo politiku proširenja u proteklih 20 godina“. Ali, kako napominje, o politici proširenja se „sada ne radi“.  

O čemu se radi? „Brisel i druge prestonice moraju Beogradu i Prištini veoma brzo i jasno da stave do znanja šta moraju da urade. U stvari, oni to znaju – obe strane su već dva puta pristale na ključne tačke normalizacije odnosa, u Briselu aprila 2013. i u Ohridu marta 2023. Kosovo mora odmah da počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Reč je pritom o lokalnoj samoupravi, a ne o autonomnoj srpskoj republici na teritoriji Kosova. To znaju svi koji su uključeni. A kosovski Srbi moraju odmah nakon opštinskih izbora da se vrate na svoje pozicije u kosovskoj administraciji, sudovima i policiji. Red i zakon na severu Kosova ne mogu da uspostave, ni samo kosovski policajci, niti Euleks. I to svi znaju.“ 

Istovremeno, kako piše Noje Cirher cajtung, „Beograd mora odmah de fakto (ali ne i formalno) da prizna kosovsku državnost. To znači da priznaje dokumenta Republike Kosovo i da ne stoji na putu pristupanja Kosova međunarodnim organizacijama. Upravo to znači normalizacija u ovom trenutku.“ 

A što se tiče Brisela i Evropske unije – oni moraju „u celini da iskoriste sav diplomatski i finansijski pritisak kako bi obe strane navele da sprovedu obećanja koja su dali. Kosovo je već pod sankcijama. Ako Beograd brzo ne promeni svoj stav, trebalo bi uvesti mere i protiv Srbije. Posebno bolno bi bilo ukidanje liberalizacije viza“, ukazuje autor švajcarskog lista. I na kraju zaključuje: 

„Evropska unija nema samo bič, već i šargarepu. Brza pomoć u infrastrukturnim projektima i donatorska konferencija su nagrade koje bi koristile obema stranama. Sada je presudna brzina. Evropska unija je na Balkanu protraćila mnogo godina. Otkako se strateško okruženje promenilo, vremena je sve manje. Suočena s ruskim neoimperijalizmom i izazovom Kine, EU je obećala da će brzo naučiti jezik moći. Sada ona mora da govori.“ 

„Pravi problem se zove Vučić“ 

Berlinski Tagescajtung povodom eskalacije na Kosovu objavljuje komentar novinara Eriha Ratfeldera iz kojeg izdvajamo: „Nema pomoći onima koji mesecima pričaju da su Kosovari pod Aljbinom Kurtijem ti koji prave probleme na Balkanu i koji time srpsku stranu podstiču da pribegava sve oštrijim merama za postizanje svojih ciljeva. Pravi problem se zove Aleksandar Vučić i predsednik je Srbije. Svoje ciljeve sledi marljivo, bez ikakve spremnosti na kompromis. Kompromis za njega znači slabost. On ne želi da prizna da njegova strategija formiranja Zajednice srpskih opština propada bez priznavanja Kosova.“ 

„Vučić ima kondiciju da istraje, a evropske diplomate vidi samo kao korisne idiote koje može da zadržava dok se ne odluči rat u Ukrajini. Ako pobedi Rusija, pobeđuje i on na Kosovu. Čak i u Evropi Orbana i desničarskih radikala, on bi imao šansu da sprovede svoju poziciju. Ali čak i u Evropi liberalnih demokratija postoje struje i diplomate koje mu idu u susret. Izgleda da nije jasna pozicija i u Nemačkoj. Više nego ikada potrebna je jasnoća prema svim putinistima i autokratama“, zaključuje autor Tagescajtunga. 

„Moguće je da Vučić nije bio uključen“ 

Isti list objavljuje i intervju sa Vedranom Džihićem, politikologom iz Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, koji smatra da do eskalacije proteklog vikenda na Kosovu nije moglo da dođe bez tajnih službi – ili Srbije ili Rusije – ali da je moguće da Aleksandar Vučić u to nije bio uključen. 

„Još uvek nije jasno ko stoji iza toga. Ono što se može jasno reći jeste da je to bila profesionalna, paravojna grupa. Neki spekulišu da je napadače možda obučavala grupa Vagnerovih plaćenika – ali o tome još nema dokaza“, kaže Džihić i dodaje: 

„Znamo da je u prošlosti svaku srpsku akciju na severu Kosova diktirao Beograd. Vučić na konferenciji za novinare u nedelju uveče nije delovao kao da ima kontrolu nad situacijom. Obično komunicira na drugačiji način, agresivnije i ciljano.“ 

Džihić napominje da „ni Vučić nema koristi od ovog incidenta“, i zatim objašnjava: „Postoje dva pogleda na ovo: da je ili grupa srpskih i/ili ruskih obaveštajaca delovala autonomno da oslabi Vučića, ili da je rukovodstvo u Beogradu bilo veoma uključeno, da su možda hteli da kontinuirano naoružavaju, ali plan nije uspeo i došlo je do ranije eskalacije. Bilo kako bilo, incident je nezamisliv bez srpskih ili ruskih tajnih službi“, zaključuje Vedran Džihić u intervjuu za Tagescajtung. 

A u odgovoru na pitanje u ulozi Rusije, on kaže: „Srbija i Republika Srpska su kapije ruskih interesa na Balkanu. Već neko vreme se vidi da Rusija pokušava da izazove nemire uz pomoć tajnih službi ili jeftinih lokalnih političara koji su voljni da budu instrumentalizovani – poput Milorada Dodika ili Ivice Dačića. Rusija svojim hibridnim ratovanjem želi da naudi Zapadu, a nigde to nije lakše nego ovde. Za Moskvu bi bilo korisno da veže zapadne resurse i otvori novi front u Evropi.“ 

Na kraju, o ulozi srpskog predsednika, Vedran Džihić ocenjuje: „Ne verujem da je Vučić umešan, ali na nivou ispod njega stvari su mogle da mu izmaknu kontroli. Vučić ne može sebi da dozvoli da ulazi u sukob s Kosovom ili Zapadom. Onog trenutka kada bi srpskoj vojsci izdao naređenja za pokret, Srbija bi bila međunarodno izopštena i odsečena od zapadnog finansiranja. Racionalno govoreći, to bi bilo samoubistvo.“ 

Priredila: D. Roščić 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.