Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ovog ponedeljak 23. septembra je rekao: „Aktuelna eskalacija u Libanu je potrebna kako bi se naši ljude zaštitili od Hezbolaha.“ Ujedno je istakano: „Moramo da uzmemo oružje u ruke kako bismo našim ljudima iz izraelskih zajednica na severu utrli put za bezbedan povratak kućama.“

Nepunih godinu dana ranije, oko 60.000 Izraelaca moralo je da se evakuiše iz svojih domova kada je libanska paravojska, Hezbolah, koju podržava Iran, počela da napada pogranični region na severu Izraela. Hezbolah – organizacija koju su pojedine zemlje, poput SAD i Nemačke, klasifikovale kao terorističku, dok je EU kao terorističku grupu klasifikovala samo njegovo oružano krilo – svoje napade obrazložio je kao podršku Hamasu, terorističkoj organizaciji iz Pojasa Gaze, čiji su pripadnici 7. oktobra 2023. ubili oko 1.150 Izraelaca i kao taoce uzeli oko 250 ljudi.

Prema navodima Ministarstva zdravlja u Gazi, koje je pod kontrolom Hamasa, do sada je u ratu Izraela protiv Hamasa ubijeno oko 41.000 ljudi.

„Skoro potpuni rat“

Pritom broj ubijenih i dalje raste. Najnoviji izraelski napadi, kao i nedavne eksplozije uređaja za komunikaciju, pejdžera i voki-tokija, uključujući i ubistva vođa Hezbolaha – sve to odnelo je oko 500 života, a širom Libana ranjeno je oko 1.640 ljudi. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj aktuelnu situaciju opisao kao „skoro potpuni rat“.

Prema rečima Saname Vakil, direktorke programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri britanskom trustu mozgova Četam haus, najnovija vojna operacija i eskalacija uglavnom služe kao „opravdanje ili pokriće za izraelske napore da vrati prognane građane na sever“. Ona ocenjuje da se Izrael pritom vodi trima faktorima:

„Prvo, Izrael pokušava da odvoji rat u Pojasu Gaze i sukob s Hezbolahom jedno od drugog“, kaže Vakil za DW. „Izrael nije bio u stanju da postigne primirje u Pojasu Gaze, a zbog Pojasa Gaze nije uspeo da sklopi ni mirovni sporazum s Hezbolahom.“

Za to vreme takozvana „osovina otpora“, koju čine Iran i neke paravojske, poput Hezbolaha i Hamasa, za koje su Izrael i SAD neprijatelji, fokusira se na ujedinjavanje svojih snaga i vršenje stalnog pritiska na Izrael, dodaje Vakil.

Posledice drugog Izraelsko-libanskog rata 2006.

„Drugo, naravno da je Izrael izložen stalnoj opasnosti od Hezbolaha u Libanu“, ističe analitičarka. Ona pritom podseća na izraelsko-libanski rat iz 2006. koji je trajao nešto više od 30 dana i ušao u istoriju kao „Drugi libanski rat“, nakon prvog ratnog konflikta te dve zemlje između 1982. i 1985.. Rat iz 2006. okončan je primirjem i donošenjem rezolucije UN broj 1.701. Jedan od dogovorenih uslova bilo je i povlačenje, kako izraelskih trupa, tako i Hezbolaha, ali i razoružanje te paravojske.

Hezbolah se, međutim, nije povukao iz južnog Libana – pograničnog regiona s Izraelom – niti je ta šiitska milicija predala oružje. Umesto toga, u godinama koje su usledile, uz iransku pomoć rastao je broj boraca Hezbolaha, kao i količina oružja.

To ujedno potpiruje strahove da bi borci Hezbolaha u budućnosti mogli da otimaju izraelske građane. „Izrael (ponovo) nastoji da prisili Hezbolah da prihvati Rezoluciju 1.701 Saveta bezbednosti UN“, ovjašnjava Vakil.

Liban skreće pažnju s rata u Pojasu Gaze

„Treće“, napominje ona, „s ovom vojnom operacijom u Libanu, pažnja više nije usmerena na Pojas Gaze.“ Vakil pojašnjava da se, gotovo godinu dana od početka rata u Pojasu Gaze, fokus međunarodne pažnje preusmerio – iako se rat nastavlja i još uvek se više od 90 ljudi nalazi u zarobljeništvu Hamasa.

Prema mišljenju te analitičarke, rat u Libanu je skretanje pažnje s toga da Izrael nema strategiju po pitanju konflikta u Pojasu Gaze. Izrael ne namerava da se povuče iz tog područja, a nije ni jasno šta planira za „dan nakon toga“, kaže Vakil.

Kopnena ofanziva u Libanonu kao potencijalna prekretnica

Izraelsko stanovništvo je u međuvremenu sve nestrpljivije. Raste pritisak na premijera Netanjahua da dogovori primirje i obezbedi povratak talaca. Taj rastući pritisak na unutrašnjem planu uočava i Lorenco Trombeta, analitičar za Bliski istok i konsultant više agencija UN. On procenjuje da bi izraelska vlada mogla da odgovori na te zahteve stanovništva tako što bi se pobrinula za bezbednost na severu zemlje, uz granicu sa Libanom. „Samo što je teško reći da li je Izrael u stanju da to postigne“, ističe Trombeta u razgovoru za DW.

On ujedno zaključuje da niko trenutno ne može da kaže da li će i kada biti pokrenuta izraelska kopnena ofanziva, a ni to kako bi Iran reagovao ukoliko Hezbolah doživi totalni poraz.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom, a adaptiran je sa nemačkog jezika