Dve ugledne međunarodne organizacije u zajedničkom izveštaju objavljenom u sredu (6.4.), detaljno opisuju kako se Tigrejci u spornoj zapadnoj zoni Tigraja ubijaju i izlažu svim oblicima seksualnog nasilja i zlostavljanja. Osim toga, zabeleženi su brojni slučajevi proterivanja ljudi iz njihovih domova. Amnesti internešenal (AI) i Hjuman rajts voč (HRW) navode da se u tom delu Etiopije vrše masovni ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.

Izveštaj pod naslovom: „’Izbrisaćemo vas s ove zemlje’: Zločini protiv čovečnosti i etničko čišćenje u etiopskoj zoni zapadnog Tigraja“ ukazuje i na podršku etiopskih vlasti vojnicima iz susednog regiona Amhara u izvršenju tih zločina.

Leticija Bader iz Hjuman rajts voča rekla je za DW da se „izveštaj bavi zlostavljanjima u poslenjih 17 meseci u zapadnoj zoni Tigraja, koja se nalazi na granici sa Sudanom, Eritrejom i regionom Amhara.“

Tokom prikupljanja informacija razgovarano je sa više od 400 ljudi, uključujući Tigrejce koji su izbegli u Sudan. Intervjuisani su ljudi iz Tigraja i Amhare koji su ili sami bili žrtve zlostavljanja ili su bili svedoci takvih događaja.

Istraživači su pregledali medicinske i forenzičke izveštaje, sudska dokumenta, satelitske snimke, kao i fotografije i video-dokaze koji potvrđuju navode o teškim zlostavljanjima.

Bader kaže da su istraživači „registrovali prvi talas ratnih zločina koje je počinila etiopska vlada.“ Zatim su, dodaje, „registrovali i čitav niz zlostavljanja, uključujući široko rasprostranjeno seksualno nasilje, masovno zatvaranje i užasne uslove u kojima su ljudi bili zarobljeni, pri čemu su mnogima bila uskraćena sredstava neophodna za preživljavanje“, dodala je.

Kako je sprovedeno etničko čišćenje

Prema navodima istraživača Amnesti internešenala i Hjuman rajts voča, u nekoliko gradova u zapadnom Tigraju bili su istaknuti plakati kojima se Tigrejcima naređivalo da odu, a lokalni službenici etiopske vlade otvoreno su na sastancima raspravljali o tome kako ukloniti Tigrejce.

U izveštaju se citira i izjava jedne žene iz grada Beker koja navodi da su pripadnici Fanosa, paramilicije iz Amhare, „svake noći govorili: ’Ubićemo te... Odlazite s ovog područja’.“

Druga žena kaže da joj je jedan pripadnik te milicije rekao, dok su je silovali: „Vi Tigrejci treba da nestane sa zemlje zapadno [od reke Tekeze]. Vi ste zli i mi čistimo vašu krv.“

U izveštaju se navodi da postoje i pamfleti koji Tigrejcima daju ultimatume od 24 ili 72 sata da odu ili će biti ubijeni.

Jedan 63-godišnji seljak iz sela Division navodi da je gledao kako mu grupa muškaraca uništava kuću. Jedan od njih mu je rekao: „Ovo nije tvoja zemlja. Nemaš ovde šta da tražiš.“

Tigrejci koji nisu napustili region potom su uhapšeni i smešteni su u prenatrpane objekte gde su ih zlostavljali, navodi se u izveštaju.

Amnesti internešenal i Hjuman rajts voče veruju da se hiljade Tigrejaca i danas nalaze u uslovima opasnim po život.

Prema izveštaju, milicija Amhare takođe je hapsila i lokalne stanovnike grada Adi Gošua. Detaljno se navodi kako su pripadnici specijalnih snaga Amhare zarobili i po kratkom postupku pogubili oko 60 muškaraca kraj reke Tekeze.

Prema svedocima koji su razgovarali s grupama za ljudska prava, nekoliko muškaraca koji su preživeli veruje da su ubistva bila osvetnički napad nakon što su snage Amhare pretrpele teške gubitke u borbi s Tigrejskim snagama prethodne noći.

„Kada su pucali na nas, ja sam prvi pao, a onda sam video i kada su pucali na druge ispred mene. I oni su pali“, rekao je 74-godišnji preživeli, koji je citiran u izveštaju. „Jedan je pao na mene i pokrio me... Nakon toga su rekli: ’Tigrejci ne umiru lako, pucajte opet’.“

Ko stoji iza kampanje etničkog čišćenja?

U izveštaju se posebno spominju lokalne vlasti u regionu Amhara kao glavna pokretačka snaga kampanje etničkog čišćenja u region Zapadni Tigraj.

„Naš izveštaj pokazuje da je kampanju etničkog čišćenja vodi administracija regionalnih vladinih snaga Amhare uz saučesništvo i često uz prisustvo snaga etiopske vlade“, rekla je Bader.

Uz to, ona navodi da njihovi nalazi impliciraju da i su neke eritrejske snage uključene u hapšenje i odvođenje tigrejskih civila.

Amnesti internešenal i Hjuman rajts voč pozivaju da se visoki zvaničnici koji su vodili tu kampanju izvedu pred sud i kazne zbog eklatantnog kršenja međunarodnih humanitarnih zakona.

Sukob u regionu Tigraj izbio je u novembru 2020. kada je vojska vlade u Adis Abebi počela oružanu borbu protiv snaga Narodnooslobodilačkog fronta Tigraj (TPLF).

Poslednjih 17 meseci nema znakova da bi rat mogao da se okonča, što dovodi do pogoršanja humanitarne krize.

Etiopiju sačinjava deset delimično autonomnih saveznih država, koje su organizovane po etničkim linijama. Etničko nasilje je poslednjih godina u porastu, a aktuelni sukob dodatno pojačava napetost.

Etiopska vlada sve poriče

U izveštaju se navodi i da etiopske savezne snage i vlasti Amhare odbacuju navode o etničkom čišćenju u zapadnom Tigraju.

Hjuman rajts voč i Amnesti internešenal pozivaju etiopsku saveznu vladu, njene regionalne partnere i međunarodnu zajednicu da preduzmu konkretne korake za zaštitu svih etničkih grupa u zapadnom Tigraju.

„Reakcija međunarodnih i regionalnih partnera Etiopije nije adekvatna težini zločina koji se i dalje čine u zapadnom Tigraju“, rekla je Agnes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti internešenala.

„Vlade moraju da pomognu u okončanju kampanje etničkog čišćenja, da obezbede da Tigrejci mogu sigurno i dobrovoljno da se vrate kućama i da ulože zajednički napor kako bi počinioci ovih gnusnih zločina bili izvedeni pred lice pravde.“

Etiopska vlada je 24. marta objavila humanitarno primirje. Humanitarne organizacije traže da, bez obzira na primirje ili prekid vatre, etiopske savezne i regionalne vlasti dozvole nesmetanu, nezavisnu i kontinuiranu humanitarnu pomoć.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.