Podaci Evropske unije pokazuju da je od 2018. godine oko 50.000 ljudi prošlo kroz Bosnu i Hercegovinu na putu ka Zapadnoj Evropi. Od toga je oko 8.000 ljudi ostalo u severozapadnom delu BiH, u Unsko-sanskom kantonu. Lokalne vlasti se tamo, kako procenjuje Evropska komisija, nose sa najtežim pritiskom migrantskih priliva.

Komesar EU za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos kaže da je Evropska komisija od 2018. godine izdvojila više od 36 miliona evra kako bi se odgovorilo na hitne potrebe izbeglica i migranata, i kako bi se ojačale sposobnosti države BiH za upravljanja migracijama.

„Zbog veoma ograničenog postojećeg kapaciteta, 2018. je uspostavljeno pet privremenih centara za prijem. Time i obezbeđen smeštaj za 4.000 ljudi. Od toga je 30 odsto porodica sa decom , a 10 odsto su maloletnici bez pratnje. To je sprečilo humanitarnu krizu prošle zime“, navodi Avramopulos.

On međutim upozorava da zima ponovo dolazi. „I pored sve podrške koju smo pružili i dalje postoji veliki pritisak, a situacija u BiH daje povoda za zabrinutost, posebno u svetlu zime koja dolazi. Svi želimo da izbegnemo pogoršanje situacije i novu humanitarnu krizu. Činimo sve što možemo da pomognemo BiH da se nosi s tim problemima“, zaključuje Avramopulos.

BiH postaje glavna ruta

U debati koja se u Evropskom parlamentu vodila povodom situacije sa migrantima u BiH, naglašeno je da, iako se ukupno stanje kada je priliv migranata na Zapadnom Balkanu poboljšava, BiH postaje „glavna ruta“ migranata na putu ka EU. Kriza je najteža na severozapadu zemlje, u Unsko-sanskom kantonu, ocenjuju u Briselu.

„Mi želimo da pomognemo Bosni i Hercegovini da se s tim problemima nosi i da pružimo pomoć onima koji su u najtežoj situaciji. Zato je najhitnije potrebno da vlasti BiH bez oklevanja premeste izbeglice i migrante iz Vučjaka koji je potpuno neprimeren smeštaj“, navodi finska ministarka Titi Tupurainen.

Tupurainen, ispred Saveta EU kojem trenutno predsedava Finska, kaže da je EU u više navrata razgovarala s predstavnicima grada Bihaća kako bi se osiguralo zatvaranje Vučjaka i da je tom prilikom izražena i zabrinutost da postojeći prihvatni kapaciteti u BiH nisu dovoljni.

„Uprkos spremnosti EU da pruži finansijsku pomoć, vlasti u BiH nisu dodelile nova mesta za uspostavljanje privremenih kampova, a postoji i velika potreba da se osigura rad postojećih. Za to nam je potrebna i predanost vlasti BiH“, poručuje finska ministarka za evropske poslove.

Odgovornost Hrvatske?

Poslanici Evropskog parlamenta složni su u oceni da situacija sa migrantima na severozapadu BiH „prevazilazi mogućnosti“ te zemlje, kako političke, tako i ekonomske. Debata se međutim vodila o tome koliko je Hrvatska odgovorna za stanje na granici sa BiH.

Predstavnik Evropske narodne partije iz redova hrvatskih parlamentaraca Karlo Resler za situaciju u BiH krivi „nekontrolisane i nezakonite ulaske migranata u tu zemlju“. On dodaje da je Hrvatska ta koja podnosi najveći teret migrantskog pritiska zbog svoje obaveze da štiti spoljnu granicu EU, ali i da poštuje prava migranata.

„Imamo dužnost prema svim evropskim građanima da štitimo najdužu kopnenu granicu Evropske unije. Potrebno je zatvoriti kamp Vučjak, pomoći Bosni i Hercegovini da bolje upravlja migrantskim pritiskom i shvatiti da je ovo pitanje koje se tiče čitave Evropske unije, a ne samo jedne države-članice“, naveo je Resler.

Poslanik iz Nemačke Ditmar Koster izneo je međutim optužbe na račun Hrvatske: „Kada (migranti) pokušaju da pređu granicu i zatraže azil u Hrvatskoj, hrvatska policija ih zloupotrebljava i nasilno vraća. Nedostatak solidarnosti i empatije za ljude koji beže, izraz je ozbiljne krize ljudskosti u EU“, kaže Koster.

Slično misli i poslanica Tineke Strik: „Problemi su posledica nezakonitog vraćanja sa hrvatske granice. Hrvatska im ne dozvoljava da podnesu zahteve za azil i on ostaju zaglavljeni na granici. Mora se više uraditi da se Hrvatska uskladi s našim očekivanjima pre ulaska u Šengen zonu“.

Hrvatski poslanica u Evropskom parlamentu Ruža Tomašić upozorava međutim da se migrantska kriza iz BiH „preliva na Hrvatsku“, a da na migrantskoj ruti raste stopa kriminala. Ona navodi da zemlje preko kojih migratni stižu u BiH „nisu od velike pomoći“ u zaustavljanju ilegalnih tokova.

O pitanju migracija preko Zapadnog Balkana već sledeće nedelje razgovaraće se u Skoplju, na sastanku ministra unutrašnjih polova EU-Zapadni Balkan.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android