Pregovarači Evropske unije usaglasili su se o zakonskim predlozima za sprovođenje trgovinskog sporazuma između EU i Sjedinjenih Američkih Država. Taj dogovor smatra se važnim korakom za primenu takozvanog „Tarnberi sporazuma“ (Turnberry-Deal) od strane Evropske unije.

Šta je Tarnberi sporazum?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Donald Tramp postigli su dogovor prošlog leta u škotskom Tarnberiju, na tamošnjem Trampovom golf imanju. Suština sporazuma je sledeća: SAD uvode maksimalne carine od 15 odsto na većinu roba iz Evropske unije. Zauzvrat, Unija potpuno ukida carine na industrijske proizvode iz SAD i olakšava pristup evropskom tržištu određenim američkim proizvodima iz ribarstva i poljoprivrede.

Šta se sada dogodilo?

Da bi Evropska unija mogla da ispuni svoj deo sporazuma, potrebno je usvajanje novog zakonskog okvira. U ranim jutarnjim satima u sredu 20. maja, nadležne institucije Unije postigle su privremeni dogovor o zakonskim aktima. Evropski parlament je pritom uspeo da u budući zakon ugradi nekoliko važnih uslova.

Koje uslove je dodao Evropski parlament?

U sporazum je posebno uneta takozvana „klauzula o prestanku važenja“ (sanset klauzula). Prema njoj, sporazum bi važio samo do kraja 2029. godine, uz mogućnost produženja.

Uvedena je i zaštitna klauzula koja omogućava suspenziju sporazuma ako i nakon 31. decembra 2026. godine ostanu na snazi povećane carine na aluminijum i derivate čelika.

Pored toga, predviđen je i zaštitni mehanizam kojim bi se sprečila „ozbiljna šteta“ po evropsku privredu usled povećanog uvoza američke robe. U tu svrhu, Evropska komisija će kvartalno podnositi izveštaje o promenama u obimu trgovine između EU i SAD.

Šta sledi?

O postignutom dogovoru sada formalno treba da glasaju i Evropski parlament i Savet EU, telo koje predstavlja 27 država-članica. Evropski parlament zakazao je glasanje za sredinu juna.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je pregovarala o osnovnom sporazumu, pozdravila je postignuti dogovor: „To znači da ćemo uskoro, kao što smo obećali, ispuniti svoj deo zajedničke deklaracije EU i SAD“, napisala je na platformi Iks. Ona je izrazila očekivanje da će oba zakonodavna tela brzo završiti proceduru, kako bi se obezbedila „stabilna, predvidljiva, uravnotežena i obostrano korisna transatlantska trgovina“.

Ostaje, međutim, nejasno kako će SAD reagovati na nove uslove. Unutar EU postoji uverenje da će američka administracija to da prihvati. Portparolka Evropske komisije izjavila je u sredu da se komunikacija odvija bez prekida. Ona je navela da američka administracija očekuje postizanje dogovora i da se pretpostavlja da će i tamo on biti ocenjen kao „dobra vest“.

Zašto je sve trajalo tako dugo?

U Evropskoj uniji se naglašava da je reč o uobičajenoj zakonodavnoj proceduri. Ipak, proces je dva puta bio obustavljen – zbog Trampovih pretnji u vezi s Grenlandom, kao i zbog odluke Vrhovnog suda SAD kojom je dovedena u pitanje pravna osnova američkih carina na kojima se sporazum temelji.

Nakon što je Donald Tramp početkom maja zapretio povećanjem carina na automobile i postavio Evropskoj uniji rok do 4. jula za sprovođenje sporazuma, pritisak na EU se povećao.

Kakva su očekivanja vezana za postignuti dogovor?

Ternberi sporazum između Donalda Trampa i Ursule fon der Lajen bio je, posebno među poslanicima Evropskog parlamenta, kritikovan kao neujednačen. „Ne bih to nazvao dobrim dogovorom – i dalje ne“, izjavio je u sredu predsednik Odbora za trgovinu u Evropskom parlamentu Bernd Lange.

Taj nemački socijaldemokrata je na konferenciji za novinare ukazao i na pregovaračku situaciju u kojoj se Ursula fon der Lajen nalazila prilikom sklapanja sporazuma. Prema njegovim rečima, Donald Tramp je navodno povezao carinske zahteve sa pitanjem dalje američke podrške Ukrajini.

Evropska komisija redovno naglašava značaj sporazuma, koji treba da obezbedi „stabilnost i predvidljivost“ za kompanije i potrošače iz EU. Očekuje se da će sprovođenje sporazuma okončati stalne pretnje novim carinama.