EU je ponovo odložila odluku pokretanju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.Ovoga puta izgovor je bio „tehničke priorode" jer je Savet EU, kako se navodi u ministarskim zaključcima, „na raspolaganju imao ograničeno vreme za tako važno pitanje".

Čini se kao da je zasedanje Bundestaga koji po nemačkom zakonu mora da se izjasni o otvaranju pristupnih pregovora sa kandidatskim zemljma, a koji bi o tome trebalo da raspravlja tek u septembru, poslužilo kao dodatno opravdanje - na prvom mestu Francuskoj, koja od dolaska Emanuela Makrona na vlast i pokretanja strategije „prvo unutrašnje refome Unije", ima sve manje apetita za proširenje.

U zaključcima našla se i toliko puta ponavljna fraza da je EU „opredeljena da nastavi proširenje i da je to ključna politika Unije" koja je gotovo izgubila smisao zbog prisutnih indikacija da je proširenje EU na Zapadni Balkan usporeno gotovo do samog zaustavljanja.

„Ponovno odlagnje odluke o Albaniji i Severnoj Makedonij je veliko razočarenje i hladan tuš za Skoplje i Tiranu. To je loš signal koji se možda i može progutati, ako u oktobru bude pozitivne odluke. Ako je ne bude, onda možemo da proglasimo politiku proširenja mrtvom jer je već vrlo bolesna i na samrti”, kaže Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost za DW.

Istini za volju, zemlje Centralne i Istočne Evrope, Baltičke zemlje, ali i Evropska komisija dali su bezrezervnu podršku zemljama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka članstvu. Evropski komesar za pristupne pregovore, Johanes Han, je upozorio da odlaganje i nedonošenje odluke o zemljama koje su ispunile sve što je od njih traženo dovodi u pitanje kredibilitet EU i njen uticaj i podsticaj na Zapadnom Balkanu.

„Proširenje je stretški investicija u mir, demokratiju, prosperitet i bezbednost Evrope. Neodlučnost i nerešavanje nisu opcije”, poručio je Han nakon sastanka evropskih ministra u Luksemburgu.

Ako EU ostane bez kredibiliteta, a Balkan bez nade

Nakon ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku zemlja u procesu proširenja i pogotovo nakon zaključaka Saveta EU o proširenju Sevrena Makedonija i u nešto manjoj meri Albanija ostale su sa nadom u oktobrar 2019. godine. BiH je ostala sa još jednom Mapom puta umesto očekivanog mišljenja o kandidatskom statusu. Srbija i Kosovo dobili su izveštaje sa možda i najviše kritika do sad.

Uzroke svakako treba tražiti na obe strane i u efiksanosti u sprovođenju reformi na Zapadnom Balkanu, ali i u političkoj volji EU.

U Centru za evropsku politiku u Briselu objašnjavaju da je do ovakve situacije došlo kako zbog „ošeg trenutka", zbog evropskih izbora, ali zbog očigledne „nacionalizacije proširenja".

„Vidimo da zemlje članice rukovode ovim dosijeom već izvesno vreme i da uprkos stavu Evropske komisije ponekad povuku kočnicu bez da takva odluka ima utemeljnje u stvranom napretku zemlja u procesu proširenja", smatra Korina Stratulat iz Centra za Evropsku politiku.

U razgovoru za DW Stratulat objašnjava da su takve odluke često inicirane unutrašnjim politikama zemlja članica i da nose opasnost od podrivanja kredibiliteta cele EU i procesa proširenja.

„Naravno da se reforme u zemljama Zapadnog Balkana ne sprovode zbog procesa proširenja već zbog dobrobiti sopstvenog naroda, ali to je i deo procesa koji ima jasne korake. Ne možete da tražite rezulate od tih zemlja, ako vi sami ne odgovorite na te rezultate. To postavlja pitanje koliko je vaše angažovanje ozbiljno", kaže Stratulat.

Ako EU izgubi kredibilitet u regionu na čemi bi se onda zasnivala njena transformativna moć i uticaj. Sa druge strane, ako zemlje Zapadnog Balkan izgube nadu u proces proširenja one će se okrenuti na drugu stranu.

„Tada će se otvoriti vrata Rusiji, Kini, Turskoj. EU će izgubiti Zapadni Balkan, a region će izgubiti svetionik koji ih je vodio u reformama i politikama. A to je katastrofalna slika", upozorava Aleksandra Štiglmajer.

Kako vratiti strast između EU i Zapadnog Balkna?

Zamor o proširenja sa jedne i gubitak nade sa druge strane mogu stvoriti samo loše rezultate po sve uključene u proces. U Evropskoj inicijativi za stabilnost navode da u tom slučaju nivo EU skepticizma u Srbiji može samo da poraste, a reforme da još više nazaduju.

Srbija i Crna Gora u najboljm slučaju mogu postati članice 2025. godine i to samo uz mnogo više truda nego što ga trenutno ulažu. To bi značilo najmanje samo 12 godina pristupnih pregovora. Severna Makedonija je kandidat za članstvo već 14 godina, a još nije ni počela pregovore. A šta na sve te decenije rada koji tek predstoji može da kaže BiH koja nije ni došla do kandodatskog statusa?

„Proširenje je postalo suviše zamršeno i nejasno",ocenjuje Štiglmajer i dodaje: „Moramo da prevaziđemo zamor od proširenja u EU i da se uspostavi bolja komunikacija izmedju EU institucija i zemlja članica, ali i između zemalja članica i njihovih građana. Moramo da reskonstruišemo poroces proširenja, uspostavimo prelazne podsticajne ciljeve kao što su recimo ulazak u jedinstveno tržište pre članstva, što će značiti građanima, ali i da uskladimo kriterijume koji su sada različiti za različite zemlje pa se ni ne zna na osnovu čega se procenjuje njihov napredak", poručuje Aleksandra Štiglmajer.

Sa druge strane možda bi u cilju isceljenja celog procesa trebalo da se vratimo osnovama i podsetimo se zašto proširenje postoji kao strateška politika EU i strateški cilj Zapadnog Balkana.

„Odnosi regiona i EU su kao emotivni odnos koji je posle toliko godina izgubio strast. Dokle god zaboravljamo zašto smo tu, zašto smo jedni drugim potrebni, zašto moramo da radimo zajedno i da budemo saveznici, onda imamo problem", kažeStratulat.

Ona ocenjuje da zemlje članice EU u proces proširenja unose skepse koje imaju više veze sa njihovom domaćom politikom nego sa regionom i da su zaboravili vrednost i razloge angažovanja sa Balkanom.

„Potrebno je da u narednom periodu pomerimo fokus sa procesa koji podrazumeva tehnikalije, uslove i datume i da se fokusiramo na saradnju preko koje ćemo da shvatimo zašto sve ovo radimo. Da zajedno radimo na praktičnim stvarima koje su od interesa i za EU i za region kao što su: finasijsko ekonomska pitanja, migracije, bezbednost, geopolitička stabilnost, borba protiv terorizma, demografija, klima. Razumevanje koliko smo potrebni jedni drugima, da smo svi u istom brodu i veslamo na istu stranu, može da oživi ljubav i prelije se i na proces proširenja”, zaključuje Korina Stratulat.

Budućnost procesa proširenja umnogome će zavisti od sposobnosti i EU i Zapadnog Balkana da shvate da su tu ne radi o „nama" i „njima", da svi imamo isti cilji i da stretegija „prvo reforme EU" podrazumeva i rešavanje pitanja proširenja odnosno ponovnog ujedinjenja celog kontineta. U suprotnom ovaj proces kao ni odnos neće preživeti. A zapitajmo se svi - šta je alternativa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android