Nakon briselskog dogovora o zajmu Evropske unije za Ukrajinu, više država kritikovalo je tu odluku. Mađarski premijer Viktor Orban, poznat po proruskim stavovima, govorio je, recimo, o „uzalud bačenom novcu“ i „izgubljenom ratnom kreditu“.

Kritike stižu i iz Nemačke, ali iz drugih razloga.

Išinger: „Cilj je postignut – ali po značajnoj ceni“

Bivši nemački diplomata Volfgang Išinger smatra da to što se za zajam ne koriste zamrznuta ruska sredstva, predstavlja gubitak kredibiliteta EU. Iako Ukrajina sporazumom za kredit koji finansira EU dobija ono što joj je hitno potrebno, mora se reći da je „cilj“ ostvaren – ali po „značajnoj ceni“.

„Cena je kredibilitet, odlučnost i sposobnost delovanja Evropske unije kao verodostojnog, međunarodno priznatog aktera. U ovom slučaju to pomalo gubi na značaju“, kritikovao je Išinger. „Još uvek ostavljamo utisak da samo reagujemo na događaje, a zatim tražimo improvizovana rešenja.“

Išinger je i dalje na čelu Minhenske bezbednosne konferencije, dok Jens Stoltenberg ne preuzme tu dužnost.

Zeleni: Nedostatak odlučnosti EU

Šefica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Katarina Drege ocenjuje da je kompromis EU oko finansiranja Ukrajine „propuštenu priliku“.

„Ako nam sada, u ovom kritičnom i odlučujućem trenutku za Ukrajinu, ne uspeva da pokažemo evropsku jedinstvenost, kada će nam onda to poći za rukom“, rekla je Drege.

Prema njenim rečima, za Ukrajinu ovo jeste olakšanje, jer vremena, koje im ističe, nema. „Istovremeno, moramo da konstatujemo da ovo nije bio odlučan i jedinstven signal Evropske unije.“

Predsednik Rusije Vladimir Putin vrlo pažljivo prati koliko su Evropljani odlučni, a odgovor Evropljana bio je, kaže političarka nemačkih Zelenih, da se ne usuđuju da suoče Rusiju s odgovornošću. Da jesu, „to bi bio signal koji bi Putin razumeo – neuspeh predstavlja bezbednosni rizik“, ističe Drege.

Ona ukazuje da kancelar Fridrih Merc (CDU), koji je bio na čelu zagovornika korišćenja ruskog novca, i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (takođe iz CDU), partnere u EU nisu mogli da ubede niti da im nametnu svoje mišljenje. „Žao mi je zbog toga, želela sam da uspeju“, kaže Katarina Drege.

„Putinova produžena ruka seže do Evrope“

Predsednica Odbora za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu, Mari-Agnes Štrak-Cimerman (FDP) kritikovala je što je EU kompromisom oko finansiranja Ukrajine pokazala da deluje ispod svojih mogućnosti. „Čak ni kancelar nije ispunio svoj potencijal, jer je najavio da će se založiti za oslobađanje zamrznutih ruskih sredstava“, rekla je predstavnica u Nemačkoj vanparlamentarnih liberala. „Jedino dobro je što će Ukrajina sada biti finansirana barem do kraja 2027. godine, imaće novca za vojnu opremu i ekonomiju. Očito je i da su Amerikanci takođe dali doprinos.“

Međutim, događaji pokazuju „da produžena Putinova ruka seže i do Evrope“, kaže nemačka političarka iz Evropskog parlamenta.

Tramp ima neke druge ideje?

Političar CDU zadužen za spoljnu politiku Jirgen Hart kaže: „Devedeset milijardi evra je značajan iznos. S tim Ukrajina može da finansira vojne izdatke za narednu godinu, a po potrebi i naredne dve godine.“ Hart ocenjuje da je to jasan signal Rusiji.

On ipak ujedno izražava i razočaranje zbog toga što zamrznuta ruska sredstva za sada nedirnuta. „Voleo bih da je bilo moguće založiti taj ruski novac, ali iz različitih razloga EU to nije učinila – možda i zato što se u pozadini razmatraju druge ideje američkog predsednika Trampa o tome kako s tim novcem treba raspolagati.“