Merkosur je ekonomski savez pet južnoameričkih zemalja. To su Brazil, Argentina, Urugvaj, Paragvaj i Bolivija. Sporazum o slobodnoj trgovini koji je EU potpisala sa tom zajednicom previđa ukidanje carina na 90 odsto proizvoda koje dva bloka uvoze jedan od drugog. Preostalih 10 odsto će štititi poljoprivredu EU, jer ona može biti ugrožena jevtinim agrarnim proizvodima iz Južne Amerike. I pored toga, više zemalja EU je protiv tog sporazuma jer smatra da će on ugroziti njihove privrede. 

Zanimljivo je da bi sporazum mogao da omogući EU da u bliskoj budućnosti dođe do vrlo traženog litijuma. Bolivija ima najveće zalihe litijuma na svetu, Argentina je na trećem mestu (drugoplasiran je Čile koji nije u Merkosuru a sa pomenute dve zemlje čini tzv. "litijumski trougao". Ne manje zanimljiva će biti uloga Venecuele koja je članica te zajednice ali je 2016. zbog manjkavosti na planu ekonomije i posebno demokratije to članstov zamrnzuto na neodređeno vreme. Nakon puča SAD u Venecueli, ako se u toj zemlji uspostavi demokratski poredak, ona bi mogla da ponovo aktivra svoje lčlanstvo u Merkosuru - što verovatno neće odgovarati Vašingtonu.

U svakom slučaju, zemlje EU bi sada morale da pristupe procesu ratifikacije sporazuma sa Merkosurom, što se neće odvijati brzo. Sporazum neće stupiti na snagu dok ga na ratifikuju sve članice. A taj proces može da potraje od 12 do 18 meseci. S obzirom na otpore koje su mu već pružile neke države, ne očekuje se da će to ići glatko.