Članice NATOa koje imaju vojnike u ovim snagama moraju i da ih, u slučaju potrebe, obezbede. Bilo je zamišljeno da ove snage intervenišu samo u slučaju iznenadnih izbijanja sukoba ili prilikom prirodnih katastrofa, ali ne za slanje u tekuće operacije, kao što je ona u Avganistanu.

Pozadina ovakvih mera štednje je, što će zemlje koje imaju vojnike u ovoj misiji, zbog povećanja broja snaga u Avganistanu, morati da izdvoje malo više novca nego što je planirano. Drugi problem je isprepletanost novih planova odbrane EU sa onima iz NATOa. Evropska unija je odlučila da ima i svoje borbene sastave. Svaka od 19 predviđenih jedinica imaće 1500 vojnika iz nekoliko država. Jednu jedinicu će činiti na primer vojnici iz Nemačke, Austrije i Češke.

Kako je većina članica Unije istovremeno i u NATO savezu, te države i jednoj i drugoj organizaciji stavljaju na raspolaganje iste vojne snage. Ono što dodatno slabi NATO je da EU ima pravo da koristi resurse i za intervencije izvan Alijanse. Zbog toga se u NATOu pitaju, kome u slučaju kriza, zaista pripadaju vojnici. U Alijansi smatraju da će u tom slučaju EU proći lošije.