Dečiji rad i dalje je globalna pošast. Iako je od 2000. godine postignut značajan napredak u njegovom smanjenju, događaji poslednjih godina, poput pandemije kovida 19 i raznih sukoba širom sveta, gurnuli su milione porodica u siromaštvo i zapretili da će zaustaviti postignuti napredak.

Međutim, najnoviji izveštaj Unicefa i Međunarodne organizacije rada (ILO) pokazuje da je došlo do pada u poređenju s poslednjim izveštajem od pre četiri godine: zabeleženo je 138 miliona slučajeva, a pre četiri godine bilo ih je 160 miliona.

„Nalazi našeg izveštaja pružaju nadu i pokazuju da je napredak moguć“, ocenjuje generalni direktor ILO Žilber F. Hungbo. „Ipak, ne smemo da bude zaslepljeni činjenicom da je pred nama još uvek dug put pre nego što postignemo naš cilj, odnosno iskorenimo dečiji rad.“

Šta predstavlja dečiji rad?

Nina Mast, analitičarka Instituta za ekonomsku politiku iz Vašingtona, za DW objašnjava da je dečiji rad eksploatatorski ili opresivni rad maloletnika ili „bilo koji rad koji je preteran u smislu da ometa obrazovanje, zdravlje ili dobrobit deteta“.

Štetan dečiji rad obično se povezuje s najsiromašnijim zemljama sveta. Prema rečima Klaudije Kapa, više savetnice za statistiku pri Unicefu, subsaharska Afrika dom je dve trećine ukupnog broja dece u svetu koja su izložena štetnom dečijem radu. Ona međutim, upozorava da je to problem i u onim delovima sveta s višim prihodima, recimo u Evropskoj uniji ili Sjedinjenim Američkim Državama.

„Iako je dečiji rad češći u zemljama s niskim prihodima, on i dalje postoji i u onima s visokim prihodima“, kaže Kapa za DW. „Često je skriven u poljoprivredi, neformalnom radu ili unutar marginalizovanih zajednica. Siromaštvo, nejednakost i isključenost čine određene grupe dece ranjivim, bez obzira gde žive“, kaže predstavnica Unicefa.

SAD beleže rast

Nina Mast tvrdi da se kršenja dečijeg rada ne odnose samo na neplaćeni ili opasan rad, već i na uslove poput odrađenog vremena ili bilo kakvog „prekomernog ili eksploatatorskog rada koji ometa obrazovanje“.

Njen glavni fokus je na SAD, gde su se kršenja Zakona o pravičnim radnim standardima – glavnog pravnog akta koji u toj zemlji štiti radnike – povećala od pandemije korone.

Prema informacijama američkog Ministarstva rada, broj dece za koju se utvrdi da su zaposlena, a da to krši savezne zakone o dečijem radu, povećao se za 31 odsto između 2019. i 2024. godine.

„Mislim da bi to trebalo smatrati krizom koja nije rešena, s obzirom na nedavni porast kršenja zakona“, kaže Mast dodajući ujedno da je Trampova administracija najavila planove za slabljenje raznih zakona o zaštiti rada.

Ona ukazuje da tipična kršenja u SAD uključuju maloletnike koji rade predugo ili prekasno, ili slučajeve u kojima maloletnici na poslu koriste opremu koja je zabranjena za njihov uzrast ili obavljaju poslove koje ne bi smeli zbog svojih godina.

Još jedan veliki problem, kako dodaje, jeste poljoprivredna industrija. Tu se deca od samo deset godina ponekad zapošljavaju na štetnim poslovima.

„Problem koji nismo rešili u SAD jest to da su standardi u poljoprivredi mnogo niži“, kaže Mast. „Poljoprivreda je najsmrtonosnija industrija za decu kada je reč o stopi smrtnosti. To je problem koji ostaje nerešen“, kaže.

To je i evropski problem

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, oko 71 odsto sve dece koja rade – radi u poljoprivredi. To je veliki deo problema i u Evropi, kaže Marko Dubel, direktor mreže sindikata i organizacija civilnog društva posvećenih eliminaciji dečijeg rada, ropstva i trgovine ljudima, Global March.

On ukazuje da je nedavno bilo kršenja zakona u Albaniji, Rumuniji, kao i u voćarstvu i povrtarstu u Italiji. „Ne pogađa vas to kao npr. dete koje radi u rudnicima u Kongu, ali to jeste veoma opasan posao. Deca rade s pesticidima, rade kada je veoma toplo. To je zaista nezdravo za dete“, ukazuje Dubel.

Klaudija Kapa iz Unicefa ističe da je rasprostranjenost dečijeg rada u Evropskoj uniji niska u poređenju sa svetom, ali kaže da ona ipak „postoji u skrivenijim oblicima – u poljoprivredi, neformalnim uslugama i među marginalizovanim zajednicama.“

I Kapa i Dubel upozoravaju da je teško doći do pouzdanih podataka u zemljama s višim prihodima i da postoji nedostatak informacija.

Evropska unija se 2021. pridružila globalnoj inicijativi kojom se 2025. određuje za godinu okončanja dečijeg rada u svim oblicima. Iako taj cilj nije postignut, EU ima relativno snažno zakonodavstvo usmereno na zaštitu dece i maloletnika od štetnih praksi prilikom rada.

Direktiva EU o zaštiti mladih na radu zahteva od država-članica da zabrane zapošljavanje dece mlađe od 15 godina ili one koja su još uvek u redovnom obrazovanju – uz neke izuzetke. Takođe propisuje različite obaveze za poslodavce u pogledu zdravlja i bezbednosti mladih radnika.

Stiven Blajt, viši savetnik Unicefa za zaštitu dece, smatra da je uvođenje Direktive o dubinskoj analizi korporativne održivosti od strane EU, koja je stupila na snagu u julu 2024, bio važan korak ka rešavanju tog problema. Blajt za DW ocenjuje da direktiva ima „ogroman potencijal da doprinese poštovanju i zaštiti dečijih prava, ako se u potpunosti i pravilno sprovede“.

Međutim, on izražava i zabrinutost zbog takozvanog Omnibus-predloga Evropske komisije, koji ima za cilj da širom EU pojednostavi i smanji određene propise i zahteve kompanijama.

Blajt tvrdi da bi taj predlog mogao da oslabi napredak u vezi s lancima snabdevanja EU, ističući činjenicu da je jedan od planova da se ograniči obim u kojem će firme iz EU morati da sprovode analizu dobavljača. „Rizikuje se da se previde dublji delovi lanaca snabdevanja, gde se često događaju najgori oblici dečijeg rada“, kaže Blajt.

Marko Dubel slaže se da je jedan od najvećih izazova za EU u vezi s dečijim radom povezan s njenim lancima snabdevanja van Unije.

On smatra da je problem veći nego što se može videti, ali ponovno naglašava da je nedostatak pouzdanih podataka glavni problem, te da je potrebno više istraživanja i izveštavanja.

„Ono što sam video jeste da je mnogo dece povezano s lancima snabdevanja, ali ponekad je veoma teško uspostaviti tu vezu, jer se toliko posla odvija izvan mreže i ispod stola.“