Nakon godinu dana intenzivnih i teških pregovora, ministri finansija Evropske unije su na video-konferenciji neposredno pred Božić ipak uspeli da postignu dogovor u koji mnogi nisu verovali. „Ovo su veoma dobre vesti za Evropu“, poručila je na konferenciji za novinare u Madridu predsedavajuća sastanku ministara finansija, španska ministarka Nadija Kalvinjo. „To je kruna španskog predsedavanja Savetu ministara finansija. Odluka je doneta jednoglasno. Nova pravila će biti jasnija i lakša za primenu“, obećala je španska ministarka finansija.

-pročitajte još: Nemački strah od dugova

Sporazum je postignut nakon što su nemački ministar finansija Kristijan Lindner i njegov francuski kolega Bruno Le Mer postigli dogovor u utorak na večeri u Parizu. Lindner, koji se zalaže za uravnotežene budžete, više je zastupao interese štedljivijih zemalja na severu EU, dok se Le Mer borio za interese zemalja na jugu EU, koje su zahtevale labavija pravila za zaduživanje. Sada je pronađen kompromis između te dve grupe, izvestila je predsedavajuća Nadija Kalvinjo.

Fleksibilnije i jednostavnije?

Gornja granica ukupnog zaduživanja ostaje na 60 odsto ekonomske aktivnosti zemlje. Granica za godišnji novi dug ostaje na tri odsto. Međutim, brzina neophodnog smanjenja duga prilagođena je željama visoko zaduženih zemalja, među kojima su Grčka, Italija i Francuska. Polovina zemalja EU prelazi granicu od 60 odsto. Nemačka, koja je samo malo iznad te granice, uspela je da se izbori za to da postoje fiksne smernice za smanjenje duga i novo zaduživanje, o čemu neće moći svaka država EU pojedinačno da pregovara sa Evropskom komisijom.

Ubuduće će iz obračuna ukupnog duga biti isključeni određeni državni rashodi za odbranu i zaštitu klime koji se finansiraju zaduživanjem. „Investicije moraju biti bolje zaštićene. Ne smemo sami sebe da gušimo“, više puta je ponovio francuski ministar finansija Bruno Le Mer. Italija je prvobitno zahtevala „zlatno pravilo“ koje bi sve investicije izbacilo iz obračuna duga, ali tog pravila neće biti.

Sačuvati poverenje na tržištima

Dogovor ministarki i ministara finansija trebalo bi da pošalje signal finansijskim tržištima da mogu da imaju poverenje u EU, a posebno u odgovornu budžetsku politiku zemalja evrozone, rekla je španska ministarka finansija Nadija Kalvino. Kada je reč o zaduživanju, članice EU zavise od privatnih finansijskih tržišta. Kamatne stope, a samim time i troškovi refinansiranja dugova značajno su porasli u poslednjih godinu dana. Ti dodatni troškovi, koji mogu da predstavljaju veliki teret za budžete zemalja članica, trebalo bi da budu ublaženi kroz vremenski ograničene izuzetke u budžetskim pravilima. Zaduženim zemljama treba dati četiri do sedam godina da smanje nivo duga.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner pohvalio je dogovor kao jačanje pakta stabilnosti. „Oni kombinuju jasne brojke za niže deficite i opadajući odnos duga sa podsticajima za investicije i strukturne reforme“, ocenio je Lindner na platformi Iks.

Stara pravila nije bilo moguće sprovesti

Stara pravila o zaduživanju iz Pakta za stabilnost i rast EU, koja su smatrana prestrogim, bila su četiri godine suspendovana, od početka pandemije korone. Da bi finansirale mere protiv korona-krize i ekonomskog pada, brojne zemlje EU su se zadužile. Sada bi postepeno trebalo da smanje visok nivo duga.

Većina zemalja EU nije želela da se vrati starim pravilima, jer su ona često kršena, a da pritom Evropska komisija nije mogla da izrekne i naplati eventualne kazne. Nova pravila takođe predviđaju kazne, ali je evropski komesar za finansije Valdis Dombrovskis izrazio nadu da nikada neće morati da pokreće takve postupke. Sada imamo realnije smernice.

Uz opiranje Mađarske, ministarke i ministri finansija jednoglasno su se složili oko fiskalnih pravila. O njima sada treba da se pregovara s Evropskim parlamentom i do aprila bi zakon trebalo da bude usvojen. Tada će budžeti zemalja-članica za 2025. godinu biti usvojeni po opuštenijim pravilima.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.