„Mislim da ćemo morati da se pripremimo na dolazak miliona izbeglica“, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Briselu.

Ujedinjene nacije i organizacije za izbeglice procenjuju da će pred ruskim trupama pobeći četiri do sedam milijuna ljudi. Koliko će njih stvarno morati u inostranstvo zavisi od vojne situacije u zemlji.

Do nedelje, dakle četiri dana nakon ruskog napada, u Poljsku je stiglo oko 200.000 ljudi, uglavnom dece, žena i starijih muškaraca, saopštila je poljska granična policija. Muškarci sposobni za borbu morali su da ostanu u Ukrajini.

Velika spremnost za prihvat izbeglica

Poljska je za sada najčešća destinacija. Većina izbeglica je smeštena kod rodbine i prijatelja. Ista je situacija i u Slovačkoj, Mađarskoj, Moldaviji i Rumuniji. Spremnost za prihvat izbeglica je svuda velika.

Za sada još uvek nije nužan zvanični mehanizam za raspodelu izbeglica među članicama EU. „Poljska prihvata izbeglice i izuzetno se trudi. Trenutno nema zahteva za pomoć. Mi se sada trudimo da pružimo Poljskoj logističku podršku“, rekla je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Izbelice pristižu i u Srbiju. „Imamo prve izbeglice iz Ukrajine, kontaktirali su nas u subotu, a to se nastavilo do danas“, rekao je Radoš Đurović, direktor nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prema podacima koje iznosi, u Srbiji trenutno ima mesta za prihvat oko 6.000 ljudi, dok ova organizacija očekuje da će izbeglih iz Ukrajine biti preko 10.000. „Blizina Ukrajine nam nalaže da počnemo da se spremamo za iznenadan dolazak ljudi“, dodao je Đurović za Radio Slobodna Evropa.

U Hrvatskoj su formirana dva prijemna punkta u Zagrebu i Osijeku, Istra nudi kapacitete za smeštaj, a privatni prevoznici nude autobuse. Do sada je u Hrvatsku stiglo nekoliko desetina Ukrajinaca koji su se uglavnom smestili kod rodbine i prijatelja.

Direktor Civilne zaštite Damir Trut je izvestio da je pripremljeno 2.000 ležajeva: „Imamo dovoljno objekata, a kako će rasti potreba otvaraćemo i druge. Mi smo turistička zemlja, imamo hotele, kampove, domove, odmarališta.“

Ovoga puta prihvat bez granica

Očekuje se da će izbeglički talas iz Ukrajine biti znatno veći od onog iz 2015. godine. Tada je preko Grčke u Evropu stiglo oko milion izbeglica i tražioca azila koji su mahom bežali zbog sirijskoga građanskog rata, a većina je došla u Njemačku.

Države poput Poljske i Mađarske tada su odbijale da prihvate izbeglice. Solidarnost po pitanju migracija bila je najveći predmet razdora u Evropskoj uniji.

I u Nemačkoj se nakon 2015. godine raspoloženje menjalo uporedo s rastom broja izbeglica. No sada Nemci ponovno iskazuju veliku solidarnost i masovno se angažuju u pripremama za prihvat.

Izbeglice koje potiču iz Afrike, a koje su živele u Ukrajini i žele ući u Poljsku, poljska granična policija navodno vraća nazad ili ih čak šikanira. Jedna saradnica južnoafričkog Ministarstva spoljnih poslova je na Tviteru objavila da su njihovi studenti, koji studiraju u Ukrajini, maltretirani na poljskoj granici. Poljske vlasti su odbacile te tvrdnje.

Evropska komesarka Johanson je istakla da su granice otvorene i za ljude iz trećih država koji žive u Ukrajini i žele preko EU da putuju u svoju domovinu.

Prvi put primena posebnog evropskog prava

Sada je situacija drugačija nego 2015. budući da izbeglice iz Ukrajine poseduju važeće dokumente i mogu boraviti u EU devedeset dana bez vize. „No mi moramo biti spremni i za 91. dan“, upozorila je Johanson.

Zato će EU po prvi put primeniti zakon o „vremenski ograničenom masovnom pružanju zaštite“, kako bi se bez puno birokratije mogao produžiti boravak ukrajinskih izbeglica. Ta bi zaštita važila do tri godine.

Taj je zakon postojao i za vreme izbegličkog talasa 2015. godine, ali nije bio primenjen. Zakon je nastao devedesetih godina kako bi se omogućila zaštita izbeglica za vreme ratova na području bivše Jugoslavije.

ajg/nr (dw, dpa, rtr, rfe)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.