U mnogim zemljama širom sveta ove godine se održavaju izbori. U junu se bira i novi saziv Evropskog parlamenta. Predstavnici EU, odnosno službe zadužene za razotkrivanje dezinformacija i borbu protiv njih, već sada su u alarmantnom stanju.

Diplomatska služba EU (European Union External Action Service, EEAS), formirala je specijalnu radnu grupu koja bi trebalo da se bori protiv dezinformacija. Ona je objavila i izveštaj u kojem se nabraja 750 slučajeva ciljanih dezinformacija od strane – aktera iz inostranstva. Većina zabeleženih dezinformacija potiče iz Rusije, navode autori izveštaja, uz ocenu da ta zemlja „pokušava da opravda svoju agresiju na Ukrajinu“.

Većina dezinformacija usmerena je protiv Ukrajine, a slede Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Poljska. Na meti je gotovo 150 institucija, uključujući EU, NATO, ali i mediji kao što su Dojče vele, Rojters ili Juronjuz.

U drugom godišnjem izveštaju o dezinformacijama EEAS tvrdi da je reč o konstantnim „namernim, strateškim i koordiniranim pokušajima manipulisanja činjenica, podsticanja zbunjenosti, sejanja podela i širenja straha“.

Efekat dezinformacija

Žozep Borelj, jedan od najviše rangiranih političara Evropske unije, i sam je često bio meta kampanja dezinformisanja. Prilikom predstavljanja izveštaja, on je ocenio da je taj problem jedna od najvećih bezbednosnih pretnji našeg vremena. „Ne radi se o bombi koja može da ubije, već o otrovu koji napada naš način razmišljanja“, kaže Borelj.

Da bi dodatno pojasnio o čemu se radi, on je naveo jedan primer iz Francuske. Nakon napada militantno-islamističkog Hamasa 7. oktobra 2023, organizacije koju Njemačka, EU, SAD i neke druge zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju, Izrael je pokrenuo vojnu ofanzivu u Pojasu Gaze. Tri nedelje kasnije, neo je tokom noći na oko 250 zgrada u Parizu sprejom nacrtao Davidovu zvezdu, simbol izraelske države.

„To je probudilo sećanja na najgore dane Holokausta“, ukazao je Borelj. Slike iz Pariza su se preko društvenim mreža brzo proširile svetom, a neki komentatori su za to odmah optužili muslimanske zajednice. Ali, samo nedelju dana kasnije francuske vlasti su utvrdilo da se tu možda radilo o ruskoj kampanji s ciljem destabilizacije, rekao je Borelj.

U novembru je Ministarstvo spoljnih poslova u Parizu odgovornost za crtanje Davidovih zvezda prebacilo na rusku mrežu „Recent Reliable News“ (RRN). Sedmoro Rusa povezanih s RRN u julu je stavljeno na listu sankcija EU protiv Rusije. Francuske vlasti i dalje istražuju slučaj i pokušavaju da utvrde da li iza te akcije stoje akteri iz inostranstva, odnosno ko su njeni organizatori i finansijeri.

EEAS je 2015. godine pokrenuo projekat „EUvsDisinfo“. Ljudi angažovani u njemu takve akcije opisuju kao „višeslojne onlajn informacione operacije koje se pokreću iz Rusije i na čijoj meti je više zemalja širom sveta“. Počinioci se često predstavljaju kao medijske kompanije ili zapadne državne institucije – tvrde na primer da predstavljaju francusko Ministarstvo spoljnih poslova.

-pročitajte još: Zapadni Balkan ranjiv na kibernetičke napade

Cilj su izbori za Evropski parlament

Dezinformacije postoje oduvek, kaže Borelj, „ali sada smo mnogo ranjiviji na te pretnje, jer se informacije šire brzinom svetlosti“. U 2024. se održava šezdesetak izbora u svetu, na birališta će biti pozvana gotovo polovina odrasle populacije na planeti. Mnogi bi mogli da se nađu na meti „zloćudnih stranih aktera“, upozorava Borelj.

Tako nešto prošle godine je moglo da se prati na primer u Španiji. „Dva dana uoči izbora ruski agenti hakovali su zvaničnu veb-stranicu regionalne vlade u Madridu“, podsetio je Borelj. Oni su, kako je dodao, na internetu upozorili građane da se (već ugašena) baskijska teroristička organizacija ETA ponovo aktivirala, i da planira napade na biračka mesta.

Šta je cilj dezinformacija?

Evropska unija finansira i „Evropsku opservatoriju digitalnih medija“ (European Digital Media Observatory). U novembru prošle godine stručnjaci te „osmatračnice“ koji rade na proveri činjenica otkrili su da su dezinformacije o izbornoj proceduri distribuirane u svih deset evropskih zemalja koje su analizirali, odnosno posmatrali. Većina tih zemalja su članice EU.

„Dezinformacije često imaju za cilj da se delegitimišu izbori i to tako što se šire nedokazane tvrdnje o izbornoj manipulaciji, o uticaju iz inostranstva na ishod izbora, odnosno o nepoštenim procedurama“, navodi se u njihovom izveštaju.

Boreljovi i prigovori EEAS ciljaju na Rusiju, ali u distribuciji dezinformacija često učestvuju i domaći izvori. „Uočavamo gomilu dezinformacija od strane aktera iz EU“, kaže Tomaso Kaneta iz „Političkog izveštaja“ (Pagella Politica), organizacije koja se takođe bavi proverom činjenica. „Posebno su štetne i opasne dezinformacija kada ih šire političari i tradicionalni mediji“, kaže Kaneta.

U razgovoru za DW on podseća na vreme pandemije korone. U Portugaliji i Irskoj, dakle u dve zemlje s najvećom stopom vakcinisanog stanovništva, mediji i političari su ujedinjenim snagama stali iza nauke. U dve zemlje s najnižim kvotama vakcinisanih, Bugarskoj i Rumuniji, suprotstavljeni tabori bili su veoma polarizovani, a to je imalo i odgovarajući efekat na ton javne debate.

Posebno je veliki broj dezinformacija o Ukrajini, ali ljudi koji rade na proveri činjenica naglašavaju da ima mnogo takvih sadržaja i o klimatskim promenama, o migracijama ili o izbeglicama.

U Italiji se recimo distribuira mnogo laži o električnim automobilima. Oni se, kako se tvrdi, brže zapale nego vozila s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Tvrdi se da elektro-automobili tokom zime veoma brzo ostanu bez struje. Nedavni neredi na ulicama Dablina „podgrejani“ su upravo dezinformacijama o izbeglicama, odnosno nestašici stambenog prostora, kaže Kaneta.

Kuda sve to vodi?

Žozep Borelj u tom kontekstu koristi izraz „bitka narativa“ i kaže da je to borba u kojoj mora da se pobedi. Ruske dezinformacije on naziva „potpuno razvijenim instrumentom rata“.

Ali, u izveštaju EEAS upozorava se i na to da se potencijalni rizici ne precenjuju. Brzo otkrivanje i proaktivno delovanje protiv dezinformacija igra važnu ulogu među stanovništvom, baš kao što važnu ulogu igra i jačanje medijske kompetencije građana, tvrdi se u izveštaju.

Za mnoge građane Evropske unije predstojeći izbori za Evropski parlament su manje važni od nacionalnih izbora, svestan je Kaneta. On zato smatra da ne postoji visoka doza rizika da bi u Evropskoj uniji moglo da se ponovi ono što se dogodilo u SAD ili u Brazilu. A dogodili su se neredi i nasilje, nakon što su na izborima poraženi tadašnji predsednici, Donald Tramp u SAD, odnosno Žair Bolsonaro u Brazilu.

„Dosta sam zabrinut zbog mogućnosti da bi mogli da budu napadnuti naši projekti kao što su ’Grin dil’ (Green Deal) EU, ili naš plan za prevenciju pandemija", kaže Kaneta za DW. „Ali, još veći rizik je to da bi ekstremističke snage mogle da utiču na promenu po pitanju konsenzusa oko određenih pitanja, a time i na stav Evropske unije prema njima.“

Ovaj članak je originalno objavljen na engleskom jeziku.