Evropske sile upozorile su Izrael na posledice moguće kopnene ofanzive u Libanu i to u trenutku kada je izraelska vojska priznala da sprovodi „ograničene i ciljane kopnene operacije“ na jugu Libana protiv Hezbolaha, iranskim novcem potpomognute milicije i političke grupe.

„Opsežna izraelska kopnena ofanziva imala bi razorne humanitarne posledice, mogla bi da dovede do dugotrajnog sukoba i mora se sprečiti“, stoji u izjavi lidera Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Kanade.

Liban je obuzet strahom da bi ograničena prodiranja usmerena na „ključna Hezbolahova uporišta“, kako je to formulisala izraelska vojska, mogla da eskaliraju u invaziju na južni Liban, područje kojim Hezbolah dominira.

U ponedeljak je libanski parlament produžio svoj mandat za dve godine. Izbori, prvobitno zakazani za maj ove godine, odloženi su jer je parlament ocenio da je nerealno organizovati ih u ratnim uslovima i u vreme masovnog raseljavanja.

Pre dve nedelje, kada su SAD i Izrael počeli da bombarduju Iran, Hezbolah je otvorio artiljerijsku vatru na Izrael u znak osvete za ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija – i  to uprkos pozivima libanske vlade da se zemlja ne umeša u američko-izraelski rat sa Iranom.

Evropski lideri pozivali su na razoružavanje Hezbolaha. Sada se strahuje od ogromnih humanitarnih posledica unutar Libana i mogućeg uticaja na Evropu u slučaju izraelske invazije. Zemlja se, osim toga, već godinama muči sa ekonomskom krizom.

Kakvi su, dakle, strahovi evropskih čelnika i kakve poluge imaju za okončanje sukoba?

„Čuli smo niz evropskih izjava kojima se Izraelci mole da ne eskaliraju i ne šire ofanzivu, bilo u Libanu, Gazi ili drugde. No to nikada ne preraste u mnogo više od ljubaznog zahteva“, kaže za DW Žilijen Barns-Dejsi, direktor programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).

„Pitanje migracija“

Najveća briga evropskih lidera je širenje sukoba na Bliskom istoku i nestabilnost koju bi to donelo – uključujući raseljavanje iz Libana i povećanje migracija ka Evropi.

„Postoji opravdana bojazan da je ovo upravo ona vrsta situacije koja tera sve više ljudi s Bliskog istoka da beže iz regiona i kreću ka Evropi“, rekao je Barns-Dejsi.

Povećana je i mogućnost međuverskih sukoba unutar Libana. Većina raseljenih iz napadnutih libanskih područja su šiiti koji traže utočište u delovima gde preovlađuju suniti i hrišćani. Raseljeni šiiti sve se više doživljavaju kao pretnja: Hezbolah je šiitska milicija, a prisustvo ljudi koji bi mogli biti doživljeni kao njihove pristalice, zajednice čini potencijalnom metom izraelskih napada.

„Izraelska vojska govori o mogućem napredovanju sve do reke Litani i depopulacije tog područja“, kaže Barns-Dejsi govoreći o južnom Libanu. „Postoji rizik da to podstakne unutrašnje sukobe u Libanu i suprotstavi različite zajednice. Uz to se i Sirija, sa svim svojim problemima, graniči s Libanom. Svi ti faktori zajedno veoma su zabrinjavajući za Evropu, koja ima na umu i pitanje migracija.“

Postoji i rizik za mirovne snage stacionirane na jugu Libana. Posmatrači Privremenih snaga UN u Libanu (UNIFIL) povremeno su i sami bili mete u sukobima između Izraela i Hezbolaha, a deluju i na područjima s kojih je Izrael zatražio evakuaciju civila.

„Neprihvatljivo je da mirovni vojnici koji obavljaju zadatke naložene od Saveta bezbednosti UN budu meta napada“, saopštio je UNIFIL 6. marta, dva dana nakon što je pozvao obe strane na uzdržanost.

Evropske ekonomske poluge prema Izraelu

Stručnjaci kažu da stvarna poluga evropskih vlada nad Izraelom leži u ekonomskim vezama. Može li EU delimično da suspenduje Sporazum o pridruživanju EU–Izrael i da oživi rasprave o trgovinskim ograničenjima prema Izraelu koje je razmatrao kako bi zaustavila njegova vojnu kampanju u Gazi 2025. godine?

„Ključna karta koju Evropljani nisu bili voljni da odigraju u poslednje dve godine kada je reč o Izraelu jeste ekonomska karta. Evropska unija je najveći trgovinski partner Izraela, a Evropa nikada nije bila voljna da to stavi na sto“, kaže Barns-Dejsi.

„Mislim da bi Evropljani, ako žele ozbiljno da pritisnu Izrael da ne širi ofanzivu, morali da razmišljaju o materijalnom pritisku – o političkim i ekonomskim koracima kojima bi se zemlja osetila pritisnutom i međunarodno izolovanom zbog nastavka takve ofanzive.“

Šta EU čini za Liban

Portparol EU nedavno je istakao ozbiljnost humanitarne krize koja se odvija u Libanu i naveo da je već raseljeno do 900.000 libanskih građana.

Evropska unija je obećala da će poslati pomoć Libanu nakon što su porodice pobegle iz svojih domova u delovima zemlje kojima dominira Hezbolah, uključujući Dahije, predgrađe Bejruta. Prva pošiljka potrepština već je stigla u Bejrut iz Kopenhagena.

„Isporučeni su materijali za pomoć – medicinska oprema, materijal za skloništa, oprema za rekreaciju dece“, rekla je portparolka EU, Eva Hrničirova.

Evropska unija je dodelila paket pomoći od sto miliona evra za rešavanje raseljavanja libanskog stanovništva i sarađuje s pouzdanim partnerima na terenu poput UNICEF-a.

„Narod Libana može da računa na Evropsku uniju“, naglašava Hadža Lahbib, komesarka EU za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama.

Ali, svaka podrška bila bi ograničena na humanitarnu pomoć. Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija izrazile su duboku zabrinutost zbog eskalacije sukoba i pozvale na „smisleni angažman izraelskih i libanskih predstavnika radi pregovaranja o održivom političkom rešenju“ – ne navodeći pritom nikakvu konkretnu strategiju kako bi do tih pregovora moglo da dođe.