Panike u Briselu u ovim trenucima nema. Niko ne očekuje veliki prasak koji bi doveo do raspada monetarne unije. Posevno nakon izjave nemačke kancelarke Angele Markel koja je izjavila da Grčku „dugoročno“ vidi u evropskoj monetarnoj uniji, uprkos činjenici da međunarodna „Trojka“ tek treba podnese izveštaj o situaciji u toj članici Unije, a neki već sada reforme vlasti u Atini smatraju beznadežnim.

Izgleda da i španska vlada mirnije spava, uprkos krizi u španskom bankarskom sistemu. Verovatno zbog činjenice da su fondovi Evropskog stabilizacionog mehanizma sigurno, a i da je kormilo u spasavanju evra preuzela Evropska centralna banka. Posebno nakon najava šefa ove banke Marija Dragog da će ECB, ako to bude bilo potrebno, kupovati obveznice prezaduženih zemalja evrozone.

Rezultati konačno vidljivi?

Taj predah iskoristila je i EU. Domaćin samita i predednik Evropskog saveta Herman van Rompej je uveren da su rezultati politike Brisela vidljivi. "Posebno ako obratite pažnju na veću konkurentnost i veći izvoz, u Španiji, Portugalu, Irskoj na primer. U gotovo celoj Evropi uočljiva manja razlika između zemalja u budžetskim deficitima."

S druge strane predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo smatra da je kurs konsolidacije neizbežan i poručuje: "Stari demoni Evrope su podele. Nekada smo imali podelu na Istok i Zapad. Danas se suočavamo sa opasnošću od podele na Jug i Sever."

Šta će reći izveštaj

Kriza je iscrpela Evropu. Međutim, nekoliko visokih evropskih zvaničnika je nakon samita Unije u junu, počela da razmišlja o tome šta dalje. Četiri predsednika, Evropskog saveta. Evropske komisije i Evropske centralne banke i Evrogrupe, ovoga puta žele da podnesu izveštaj. Doduše, glasanje o istom predviđeno je za decembar.

Iako je mnogo toga nejasno, poznato je da je ideja zasnovana na većoj integraciji evrozone, naorčito kada u budžetskoj i privrednoj politici. Pored ostalog, razmišlja se i o zajedničkom budžetu zemalja članica evrozone.

Svi prizivaju reforme

Uoči predstojećeg samita nemački ministar finansija Volfgang Šojble je privukao pažnju, a prema nekim ocenama i isprovocirao svoje kolege u Birselu, svojim predlozima. On bi da ojača poziciju komesara za monetarnu politiku, što bi trebalo da podrazumeva da bi isti, ako je potrebno i van odobrenja Evropske komisije, mogao da odbaci „nezdrave“ nacionalne proračune.

Ipak izmene evropskih sporazuma, koji bi tako nešto omogoćule, malo su verovatno. Ipak, zvaničnici EU se ipak nadaju da će u jednom biti složni, a to je jedinstven mehanizam u nadzoru banaka. Jer samo kada nadzor bude bio moguć, fondovi za spasavanje evra će moći adekvatno i direktno da pomognu. Tome se u ovom trenutku, naročito nada Španija.

Autor: Kristof Hazelbah
Odg. urednik: Jakov Leon