List Berliner cajtung (Berlin) ovako objašnjava situaciju: „Samo dan nakon ostavke premijera Nikole Gruevskog, koja je trebalo da omogući nove izbore, posredovanje Evropske unije u toj balkanskoj zemlji ponovo je dospela u slepu ulicu. Gruevski je, doduše, oslobodio svoju fotelju i nominovao svog najtešnjeg saradnika Emila Dimitrijeva, generalnog sekretara vladajuće stranke VMRO, za prelaznog premijera. I pored toga, nije bilo moguće da stranke postignu sporazum o parlamentarnim izborima 24. aprila, rekao je komesar EU Johanes Han (naslovna fotografija). Šef opozicionih Socijaldemokrata, Zoran Zaev, nije dao svoju saglasnost. Tako su dovedeni u pitanje svi dogovori, a Gruevski je izjavio da će njegova ostavka stupiti na snagu tek kada Centralna izborna komisija objavi datum održavanja izbora.“

„Evropska unija je u julu izdejstvovala sporazum kojim je trebalo da se spreči dalja eskalacija političke krize u Makedoniji. Pre održavanja prevremenih izbora u aprilu, vlada bi trebalo da ispuni više uslova. Premijer Gruevski je te uslove ispunio samo formalno: specijalno tužilaštvo, koje bi trebalo da istraži optužbe za korupciju i kriminalne mahinacije vlade, jeste formirano, ali – bez osoblja. Ministri iz redova opozicije su imenovani, ali uprava vladajuće stranke vrši sistematsku opstrukciju njihovog rada. Komisija koja bi trebalo da osiguran slobodu medija, do danas nije počela sa radom.“

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung (Cirih) pod naslovom „Makedonija se vratila u krizni modus“ piše da su „u svojim nastojanjima da postignu kompromis među sukobljenim strankama, pregovarači EU stigli do svojih granica“: „Posle 16-časovnih pregovora – odustali su. Političke stranke Makedonije su u noći između petka i subote pokušali da se dogovore oko datuma održavanja novih izbora – uzalud. To je ugrozilo plan EU za prevazilaženje krize. Ni prisustvo komesara za proširenje EU Johanesa Hana nije moglo da pokrene opozicione Socijaldemokrate da pristanu na održavanje izbora u aprilu“.

„Makedonija, čijih 65 odsto stanovništva se sastoji od Makedonaca, 25 odsto od Albanaca i 10 odsto od drugih manjina, od pre godinu dana se nalazi u političkoj krizi. U februaru 2015, Socijaldemokrate su objavile tonske dokumente koji je trebalo da dokažu da je vlada prisluškivala sudije, novinare i predstavnike nevladinih organizacija. Ti dokumenti, delom autentični, pružaju katastrofalnu sliku institucija i mnogih njihovih predstavnika. Vlada premijera Nikole Gruevskog tvrdi sa su trake lažirane, odnosno, da ih je pripremila jedna strana tajna služba.“

Zidvest prese (Ulm) navodi da su „U Bosni i na Kosovu propali svi pokušaji EU da reši sukobe i pokrene reforme. U Makedoniji je izgledalo da je Brisel imao uspeha. Ali, to je pod znakom pitanja“. List se posebno osvrće na biračke spiskove u Makedoniji „na kojima je mnogo mrtvih ljudi navedeno kao da imaju pravo glasa, a tako je i sa strancima koji to pravo – za razliku od pokojnika – to pravo nikada nisu imali. Drugi problem koji je otvoren jeste reforma medija koje je dosad zloupotrebljavala vlada.“