Evropska unija je odlučila da ukine sve kaznene mere protiv Kosova do kraja januara 2026. godine. Na taj način, Kosovo će imati koristi od miliona evra finansijske pomoći. Prema rečima predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, odluka EU o ukidanju mera dolazi nakon mirnog prenosa vlasti u lokalnim samoupravama na severu, naseljenom većinom srpskim stanovništvom. Upravo su tenzije u tom delu Kosova podstakle EU da 2023. godine uvede kaznene mere.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani prva je, nakon Samita EU-Zapadni Balkan u Briselu, objavila da je EU odlučila da ukine sve mere. „Tokom intenzivnih razgovora s našim partnerima, doneta je odluka da se ukinu sve mere protiv Kosova, pri čemu će veliki deo biti ukinut sada, a ostatak krajem januara. U skladu s tim, sredstva će takođe biti deblokirana – veoma veliki deo odmah, a drugi deo krajem januara“, rekla je Osmani.

U međuvremenu je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila na platformi Iks da EU ukida mere nakon prenosa vlasti u opštinama na severu nakon što su poslednji lokalni izbori održani mirno. „Srećna sam što mogu da objavim da nastavljamo sa ukidanjem mera protiv Kosova. Programiramo 216 miliona evra finansijske pomoći i nameravamo da oslobodimo 205 miliona evra početkom sledeće godine“, napisala je Fon der Lajen.

Kaznene mere Kosovu nanele ogromne gubitke

Kaznene mere Evropske unije, koje su trajale oko dve godine, koštale su Kosovo gubitka oko 613,4 miliona evra – zbog projekata koji su obustavljeni ili odloženi na neodređeno vreme, ali i zbog isticanja rokova, zbog čega je opet, prema analizi Instituta za napredne studije (GAP), ukupno izgubljeno 7,1 milion evra.

Na samitu EU-Zapadni Balkan, koji je održan u sredu 17. decembra u Briselu, u zajedničkoj izjavi je naglašeno da „veze EU sa Zapadnim Balkanom predstavljaju snažan strateški odnos“. Predstavnici Srbije nisu učestvovali na samitu, ali je Evropska unija u saopštenju o Kosovu i Srbiji navela da nedostatak normalizacije odnosa između dve zemlje sprečava njihov napredak u evropskim integracijama.

„Nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje sprečava oba partnera na njihovom evropskom putu. Svi sporazumi postignuti u dijalogu u kojem posreduje EU moraju biti sprovedeni, a posebno Sporazum o normalizaciji i Aneks o implementaciji. Podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan uslovljena je konstruktivnim angažovanjem partnera s napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa“, navodi se u saopštenju.

Na samitu EU-Zapadni Balkan razgovarano je o postepenoj integraciji Balkana, posebno u jedinstveno tržište EU, za koje se navodi da donosi konkretne koristi građanima, uključujući digitalne inicijative, smanjene troškove rominga i drugo.