Više demokratije. To Evropa očekuje od egipatske vlade, saglasili su se ministri spoljnih poslova EU u Briselu. Oni su se diskretno udaljili od Hosnija Mubaraka koji je decenijama bio veliki partner Evropske unije, a sada se bori za političko preživljavanje.

Nemački ministar Gido Vestervele je dao pravo diplomatsko objašnjenje: „Evropska unija ne podržava pojedince nego demokratiju, slobodu mišljenja, ljudska prava. Sve ostalo mora da bude rešeno dijalogom u samom Egiptu.“

Italijanski ministar Franko Fratini je bio još konkretniji: „Ne treba mi da odlučujemo ko ostaje, a ko dolazi na vlast. To moraju da urade Egipćani.“ Dakle, Brisel ne drži nikome stranu i u ovom trenutku Egiptu može da ponudi samo reči podrške. Kako Fratini kaže, svaki demonstrant mora da zna da Evropska unija stoji iza njega.

Veliki izazovi

Kao i mnogo puta do sada, mnogo samokritičniji je bio luksemburški ministar Žan Aselborn koji priznaje da je Unija prečesto arapske zemlje posmatrala samo kroz prizmu spoljne politike. „Čini mi se da smo pomalo zaboravili da u tim zemljama žive ljudi koji žele demokratiju. Ljudi koji žele da se njihov glas čuje.“

Probleme u spoljnoj politici Unije uviđa i Karl Bilt, švedski ministar spoljnih poslova. „Stojimo pred velikim izazovima: hladni antidemokratski vetar na istoku, promene na jugu. Moramo mnogo ozbiljnije nego inače da prilazimo problemima u komšiluku.“ Jer ko će, pita se Bilt, podržati pravdu, zakon i stabilnost – ako ne Evropska unija.

Sankcije Lukašenku

Situacija trenutno nije ružičasta. Beloruskom lideru Lukašenku i njegovoj vrhušci su, zbog pritiska na opoziciju, određene nove sankcije u vidu zabrane putovanja i blokiranja računa. Takođe, zbačenom predsedniku Tunisa Ben Aliju i njegovoj ženi zamrznuta je sva imovina. Njih dvoje su na međunarodnoj poternici zbog bespravnog bogaćenja.

Autori: Katrin Brand / Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković