Ministarke i ministri unutrašnjih poslova 27 članica Evropske unije raspravljali su ovog četvrtka u Luksemburgu čitav dan, kako bi prihvatili reformu prava na azil i regulaciju migracija koja je pripremljena još pre više godina. „Postoji svetlo na kraju tunela“, objavio je jedan delegat nakon 12 sati većanja, u vreme dok su pregovori još trajali. Švedska predsedavateljka Savetu EU Marija Malmer Stenergard tri puta je prekidala sednicu kako bi tekst bio promenjen nakon što bi ga neke delegacije odbijale.

Nakon što su velike zemlje kao Nemačka i Italija bile za predlog, on je mogao da bude prihvaćen, ne jednoglasno nego takozvanom kvalifikovanom većinom, dakle glasovima zemalja koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU. Protiv predloga su glasale Poljska i Mađarska, koje se i dalje ne žele da se pridržavaju zajedničkih pravila o regulisanju migracije.

-pročitajte još: Koliko izbeglica može da primi Nemačka?

Prihvatati izbeglice ili plaćati

Nacionalno-konzervativni poljski ministar unutrašnjih poslova Marijuš Kaminski najavio je da Poljska neće plaćati odštetu zato što ne prihvata izbeglice. A, prema novim pravilima, zemlja koja ne prihvata izbeglice trebalo bi da plaća 20.000 evra za svaku osobu koju ne primi – i to prema kvoti određenoj u skladu s broj stanovnika zemlje.

Ekspertkinja za migracije Helena Hahn iz instituta Evropski politički centar sumnja da će novi sistem da profunkcioniše. „Videli smo da to sve do kraja nailazi na otpor nekih članica, uključujući i Poljsku. Oni kažu – troškovi su previsoki. Zato možemo očekivati još više protivljenja.“

Slabi izgledi: priznaje se manje od 20 odsto potražilaca azila

Uprkos snažnom protivljenju „obavezujućoj solidarnosti“ u zemljama na spoljnim granicama EU kao što su Grčka, Italija, Kipar i Malta, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer smatra da je odluka iz Luksemburga „istorijska“, iako dodaje i da ona nikome nije bila laka. Ministarka se na kraju složila s brzim postupkom provere prava na azil na spoljnim granicama EU, oko čega se ne slažu svi u nemačkoj vladajućoj koaliciji sastavljenoj od SPD-a, Zelenih i Liberala.

U tim brzim postupcima bi za najviše 12 nedelja trebalo da se utvrdi čiji zahtev za dobijanje azila nije utemeljen, jer dolazi iz relativno sigurne zemlje. A to važi za sve zemlje kod kojih je procenat priznavanje prava na azil u Evropskoj uniji ispod 20 odsto. Primeri za to su Pakistan, Albanija i neke afričke zemlje.

Vraćanje u treće zemlje

Ljudi koji budu odbijeni, prema novim pravilima mogu brzo da budu vraćeni u svoju domovinu ili u neku treću zemlju. O tome da li je neka treća zemlja za to prikladna, odlučivaće zemlje na spoljnim granicama EU, recimo Grčka ili Italija. Ne postoji više zajednički spisak sigurnih zemalja.

Brzim postupcima na granici biće podvrgnute i porodice s decom i maloletnici bez pratnje. Nemački Zeleni to su oštro kritikovali. Ministarka Nancy Faeser (SPD) izjavila je da će se ona i dalje boriti za prava dece i za izuzetke. Nije jasno da li će to biti dovoljno koalicionim partnerima.

-pročitajte još: Svaki treći čovek u svetu bi da emigrira iz svoje zemlje

Za početak – 40.000 mesta

Za postupak na granici u zemljama na spoljnim granicama EU, npr. u Grčkoj i Italiji. sada moraju da se naprave nova, gotovo zatvorena prihvatilišta. Takva prihvatilišta kritikuju organizacije za zaštitu izbeglica, a u Nemačkoj još i Zeleni, kao i delovi SPD-a. Oni smatraju da se praktično radi o nedopustivim zatvorima. Italija je pristala na nova pravila tek nakon što su kapaciteti za te granične postupke osetno smanjeni, i to nakon teških pregovora.

Švedsko predsedavanje EU u početku je predlagalo stvaranje 120.000 mesta u prihvatnim centrima, ali se na kraju došlo do trećine – dakle do 40.000 mesta. Shodno tome, smanjen je i broj izbeglica koje ostale članice EU moraju da prihvate u sklopu premeštanja izbeglica iz logora u Italiji ili Grčkoj. Na prihvatanje takvih izbeglica koje imaju izgleda da dobiju azil, trenutno su spremne samo Nemačka, Portugalija, Irska i Luksemburg.

Sve druge članice Evropske unije morale bi da plaćaju određeni iznos u evropski fond iz kojeg se finansira zaštita granica i drugi zadaci u sklopu sprečavanja migracija. „Zemlje u koje već stiže veliki broj migranata moraće posebno da povećaju svoje kapacitete da bi mogle uredno da obave te postupke na granici“, napominje ekspertkinja za migracije Helena Han u razgovoru za DW.

Najveće grupe ne idu u postupke na granicama

Izbeglice iz Sirije i Avganistana neće biti obuhvaćene postupcima na granicama, jer je kod njih procenat priznavanja prava na azil oko 50 odsto. Za te ljude će da važe „normalni“ postupci. To znači da će oni biti registrovani u Grčkoj ili Italiji, i da će onda da produže putovanje, najčešće ka Nemačkoj.

Ta „sekundarna migracija“, koja prema zakonima EU zapravo nije dozvoljena, ali u praksi jeste uobičajena, neće biti obuhvaćena novim pravilima. Članice EU nadaju se, kao i mnogo puta ranije, da će zemlje u kojima su izbeglice prvi put stupile na tlo Unije, prihvatiti te izbeglice nazad.

Posledice su upitne

Cilj reforme je smanjiti dolazak izbeglica, odnosno potražilaca azila, u EU. A taj broj je poslednjih godina veoma porastao. U 2022. je 850.000 ljudi podnelo po prvi put zahtev za dobijanje azila u EU. Diplomate Evropske unije kažu da se nadaju da će nova pravila da zastraše migrante koji nemaju izgleda za azil.

Ali, mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter u to ne veruje. Nacionalno-konzervativni političar nedavnoje , prilikom susreta sa svojim bavarskim kolegom Joahimom Hermanom (CSU) u Vircburgu, izjavio da spoljne granice EU moraju da budu bolje zaštićene. Nemačka ministarka Fezer je, nasuprot tome, u Luksemburgu izjavila: „Želim da granice držim otvorenim.“

Ekspertkinja za migracije Helena Han preporučuje članicama EU nastavak potrage za konsenzusom i bolju koordinaciju. „Ako se to ne dogodi, verovatno ćemo videti više ovakvih stvari kakve se danas događaju.“ A to znači više problematičnih postupaka i porast broja potražilaca azila. „Sistem kakav imamo sada ne funkcioniše“, kaže austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.

Pravila koja je sada prihvatilo Ministarski savet moraju do kraja godine da prođu raspravu u Evropskom parlamentu i da tamo budu prihvaćena. Ako to prođe bez poteškoća, pre nego što poslanici na proleće započnu predizbornu kampanju za Evropske izbore predviđene za jun, nova pravila za azil mogu da stupe na snagu iduće godine. Ona se ne odnose na ratne izbeglice iz Ukrajine. Za njih važe vanredna pravila na osnovu drugih zakonskih odredaba.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.