„Režim u Libiji mora da poštuje ljudska prava i okonča nasilje nad građanima”, poručila je šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton, posle sastanka Saveta ministara u Luksemburgu. Onima koji rade za režim u Libiji, iz EU je poručeno da imaju dve mogućnosti: ili da nastave da budu povezani sa brutalnom represijom pukovnika Gadafija, ili da počnu da rade na tranziciji ka demokratiji.

Evropski ministri spoljnih poslova složni su u oceni da su odlazak Gadafija i prekid vatre neophodni, ali i da situacija u Libiji sve više zapada u pat-poziciju. „Već imamo konflikt od skoro tri meseca. Zato mislim da vazdušne operacije same po sebi nisu dovoljne. Potreban nam je sveobuhvatni politički proces i neophodan je prekid vatre“, rekao je šef diplomatije Švedske Karl Bilt.

Ministar spoljnih poslova Finske Aleksander Štub, podseća na jedinstveni pristup međunarodne zajednice situaciji u Libiji, ali i dodaje: „Mnogo nas je mislilo da će se posle Egipta i Tunisa i brzih odlazaka Ben Alija i Mubaraka, isto dogoditi i sa Gadafijem. Ali on je još tu. Ovo sve više liči na ’kosovsku situaciju’, a ’Kosovo’ je trajalo 78 dana.“

Zarad što brže tranzicije u Libiji, EU usvojila je i dodatne sankcije protiv novih 26 libijskih naftnih i gasnih kompanija za koje se smatra da finasiraju režim pukovnika Gadafija. Ranije, Unija je zamrzla sredstva 15 kompanija i 10 osoba, uključujući i samog Gadafija, i uvela zabranu putovanja za 21. člana Gadafijevog režima i porodice. Prema navodima Međunarodne agencije za energetiku, u normalnim okolnostima Libija dnevno proizvodi 1, 69 miliona barela nafre, izvozi 1, 49 miliona, od kojih 85 procenata u Evropu.

Naglašavajući da će Evropska unija nastaviti dugoročno da podržava libijski narod, šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton, kao „posebno zabrinjavajuću“ navela je humanitarnu situaciju u Libiji i na njenim granicama. „EU je odlučila da, ako to od nje zatraže Ujedinjene nacije, sprovede operaciju ’Eufor Libija’ kako bi podržala dopremanje humanitarne pomoći. Ali, podvlačim, samo u slučaju da to zatraži UN“, kaže Ketrin Ešton.

Za sada, smatra se da bi Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova, prvenstveno želela da se humanitarna pomoć sprovodi preko civilnih organizacija, bez korišćenja vojne podrške.

Šefica evropske diplomatije poručila je generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, da je EU spremna da humanitarne napore potpomogne na svaki način: „Treba da bude potpuno jasno o čemu se ovde radi, a o čemu ne. Ne radi se o razmeštanju vojnih trupa na terenu. Ovde se radi o isporukama humanitarne pomoći i da li one zahtevaju dodatnu podršku kako bi se sprovele“, objasnila je Ketrin Ešton.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković