PR-a Eurosonga Sitsea Bakera (Bakker) pitali smo kako teku pripreme za predstojeći Eurosong u Moskvi? Da li Evrovizijsko takmičenje i ovoge godine nameće neke nove trendove u televizijskoj produkciji, režiji i prenosu uživo?

BAKER: „Ovo je trenutak kada se svi delovi slagalice polako sklapaju i kada dobijamo sliku šta će se zapravo dogoditi u maju. Predstoji nam jedan veliki sastanak sa predstavnicima svih zemalja učesnika na ovogodišnjoj Evroviziji koji će tom prilikom biti upoznati sa svim detaljima ovog događaja koje prati 100 miliona gledalaca. U principu se detalji drže u tajnosti sve do poslednjeg momenta... u ovom trenutku mogu da Vam kažem nešto o sceni i to da će biti prilično velika i haj-tek sa dosta el-e-de (LED) elemenata. Biće dosta drugačija u odnosu na trendove do sada. Ovoga puta radimo na nečemu zaista jedinstvenom i modernom. Dizajn scene ovoga puta potpisuje Amerikanaca, Džon Kejsi."

DW: Novina u ovogodišnjem takmičenju za Pesmu evrovizije biće novi sistem glasanja - još jednom. Stručni žiri ovoga puta dobija daleko veća "ovlašćenja"?

BAKER: „Prošle godine smo već imali nešto drugačiji sistem glasanja u polufinala. Gledaoci su birali dva puta po devet finalista, dok je desetog birao žiri. To je zaista dobro prošlo. Dobili smo nešto drugačije finale sa dosta dobrih pesama. Međutim, nakon finalne večeri ponovo se pokrenula diskusija o glasanju zemalja iz susedstva, glasanju dijaspore. U Nemačkoj na primer Turci glasaju za Tursku iz razumljivih razloga, ali mnogi su frustrirani zbog toga, jer to narušava uzbuđenje događaja. Zato smo seli i razmotrili kako da se rešimo te predvidljivosti tokom glasanja. I šta smo uradili? Vratili smo stručni žiri koji će praktično imati 50 odsto uticaja na rezultate glasanja. To znači da će u svakoj od 43 zemlje biti po 5 profesionalaca, što je dakle ukupno 200. Mislim da smo time napravili veliki napredak."

Uprkos činjenici da je Evrovizija i dalje najveći televizijski, muzički festival u nekim zemljama članicama Evropske radiodifuzne unije gledanost samog prenose vidno opada. U čemu je problem i može li EBU nešto da učini i to predupredi?

„Ono što je u našem interesu je da svim javnim servisima obezbedimo sedam i po sati kvalitetnog, živog, programa koji ima dobre rejtinge. U nekim državama oni su veoma visoki, u nekima se smanjuju. Mi činimo sve da taj program bude još kvalitetniji. S druge strane i na samim emiterima je da odgovarajućim marketingom i promocijom utiču na gledanost. Navešću Vam primer Velike Britanije, gde su rejtinzi krenuli na dole. Teri Vogan iz Bi-bi-si-ja se povukao sa funkcije. A onda je osmišljen projekat u koji se uključio čuveni Andru Lojdveber koji je autor kompozicije ovogodišnjeg učesnika. U takvim zemljama, u kojima je postojalo izvesno nezadovoljstvo, dosta toga se čini da se nešto promeni. Meni lično je drago što će ove godine biti dosta velikih zvezda. Zbog toga smo ovogodišnju Evroviziju nazvali superstar izdanjem."

Manje je i interesovanje "velikih imena". Muzičke zvezde u državama učesnicama se sve ređe odlučuju na učešće u evrovizijskom takmičenju. Gubi li Eurosong uticaj na muzičkog tržištu?

„Iako muzičari vole da publika bude ta koja ocenjuje njihov rad, koja uostalom i kupuje njihovu muziku, mislim da će se sada i velike zvezde odlučiti na učestvovanje u evrovizijskom takmičenju, upravo zato što će ponovo glasati i profesionalci koji će uzimati u obzir mnoge aspekte od nastupa do interpretacije. Još jedan od razlog je i taj što je reč o publici koja broji više od 100 miliona ljudi. To je veoma važno za zvezde koje su veoma popularne na nacionalnom nivou, jer im se pruža prilika da se predstave daleko većem tržištu."

Znači li to da su vremena kada bismo nakon Evrovizije, s vremena na vreme, dobijali nove velike muzičke zvezde, definitivno prošla?

„Mislim da se svi koji učestvuju Evroviziji nadaju da ćemo dobiti nove zvezde poput Abe (ABBA), Selin Djon ili Klifa Ričarda. Ali moramo biti realni - mnogo toga se u Evropi menja. Dok je bilo daleko manje zemalja učesnica bilo je lakše pronaći hit za to tržište. Tada nije bilo interneta, nije bilo toliko raznovrsnih muzičkih kanala. Ponuda je jednostavno postala veća. Ali i Evrovizija postaje veća. Poslednjih godina smo imali neke evrovizijske hitove, poput recimo Helene i njene pesme „Number 1" koja je bila hit u deset do dvanaest zemalja. Lordi su isto ostvarili značajan uspeh. Ali činjenica je da to nisu rezultati kao što je na primer imala jedna Selin Djon ili Aba. Mislim da je to pitanje vremena odnosno godina, jer smo takve zvezde dobijali, recimo po jednu u deset godina."

Kako stoje stvari sa ovogodišnjim Eurosongom? Ima li zanimljivih pesama, koje obećavaju, a za koje bi se već sada moglo reći da će obezbediti dobar plasman?

„Ako obratite pažnju na pesme koje su do sada odabrane videćete da ima dosta velikih imena – autora i izvođača. Evo na primer Velika Britanija je angažovala Lojdvebera. Holanđani i Šveđani imaju jake izvođače. S druge strane, mnogo toga će se još promeniti, onog trenutka kad budu bile poznate sve pesme. Ljudi će takođe drugačije doživeti pesme onog trenutka kada one budu izvođene na sceni. Tako da je u ovom trenutku teško govoriti o potencijalnom pobedniku."

Intervju: Jakov Leon