"Napala su nas petorica Bugara. Ja sam uspeo da pobegnem, ali moj prijatelj - nije. Bugari su ga bacili na zemlju. Četvorica su mu pritisla ruke i noge, dok je peti skakao po njemu kao po trambulini. Prestali su s tim tek kada se približilo jedno vozilo - uplašila ih je svetlost farova. Moj prijatelj je imao bezbroj preloma kostiju. Jednog Iračanina, izbeglicu, bacili su sa mosta visokog dva i po metra, pošto su ga prethodno izboli noževima. On sada više ne može da normalno pokreće noge i koči se" - to je izveštaj jedne iračke izbeglice koji citira organizacija "Pro azil".

Izbeglice su nepoželjne

Više od deset hiljada ljudi iz arapskih zemalja je došlo u Bugarsku sa prvim talasom izbeglica 2013-2014. Najveći broj njih je tvrdio da su se bugarske vlasti, ali i građani te zemlje, loše odnosili prema njima. U Bugarskoj se spekulisalo da su oni namerno preterivali u slikanju tog lošeg tretmana kako bi brže mogli da nastave put ka Zapadu. No, činjenica je da većina Bugara neće izbeglice. U internet-forumima svakodnevno mogu da se pročitaju poruke mržnje. Osim toga, bilo je napada na izbeglice kao i demonstracija i političkih akcija protivu njih. Poruka je uvek ista: Bugarska je siromašna hrišćanska zemlja - mi vas nećemo!

Javnost, međutim, zvanično nikada nije ispitana o tome, konstatuje sociolog Živko Georgijev. "Političari za to ne žele da znaju", kaže. I sociolog Andrej Rajčev smatra da izbeglice, od početka ovde godine, izbegavaju Bugarsku zato što je tamošnje stanovništvo krajnje agresivno prema njima. "Bugari smatraju pridošlice nekom vrstom Cigana", kaže Rajčev, i dodaje da je reč o pojmu koji u Bugarskoj ima vrlo negativne konotacije. "Jedino iskustvo prosečnog Bugarina sa 'strancima' je susret sa Romima u sopstvenoj zemlji. To što izbeglice sada u Evropsku uniju idu preko Makedonije - rezultat je tog odbijanja", kaže ovaj sociolog.

Nema iskustava sa strancima

I zaista, većina Bugara se prema romskoj manjini odnosi vrlo negativno - što se prenosi i na izbeglice. Osim toga, Bugari, za razliku od bivših jugoslovenskih republika Makedonije i Srbije, za vreme dugih decenija iza Gvozdene zavese nisu imali kontakata sa stranim kulturama i ljudima.

Bugare dodatno nervira to što su većina izbeglica - muslimani. Jer, bugarski nacionalni identitet se uveliko crpi iz pojednostavljene priče o "500-godišnjem turskom jarmu" i vladavini Osmanskog carstva. To pokazuju i desetine poruka koje su u okviru jedne ankete DW na Fejsbuku stigle iz Bugarske: "Nećemo vas ovde! Muslimani su nas 500 godina klali kao piliće", "Idite odavde! Imamo dovoljno problema i sa našim Ciganima koji sebe zovu Romima ili Turcima" - samo su neke od njih.

Priručnik za izbeglice na internetu

Ta poruka je očigledno doprla do izbeglica koje zato izbegavaju Bugarsku. Arabista Vladimir Čukov govori o trojim izvorima informacija o Bugarskoj kojima se koriste arapske izbeglice. Prvi predstavljaju zapisi na društvenim mrežama. Drugi su procene krijumčara, koje se vrlo brzo šire među izbeglicama. A treći izvor je takozvani "Priručnik za izbeglice" koji je Čukov čitao na internetu.

Izbeglice biraju svoju rutu ili odredište i po principu "prenesi dalje" - usmena propaganda i važan izvor informacija o novoj sredini. "Priručnik za izbeglice" je objavljen na jednom sirijskom internet-portalu bliskom predsedniku Asadu, kaže Čukov: "Tamo je Bugarska na prvom mestu među zemljama koje potražioci azila treba da izbegavaju, da je bugarski narod rasistički nastrojen i da se tamo prema izbeglicama smeštenim u logore neljudski postupa".

To su tvrdnje koje bi mnoge izbeglice mogle da potpišu. Jedan od ljudi u zbegu je u razgovoru sa predstavnicima organizacije "Pro azil" ovako opisao svoje iskustvo: "život u Bugarskoj je pakao. Čitav boravak u Bugarskoj je bio obeležen patnjom, zlostavljanjem i ponižavanjem. Ni bugarske vlasti, ni narod, nisu bili dobri prema izbeglicama."