„Evro je dokazao da je druga najvažnija svetska valuta pored američkog dolara. Ne samo u poslednjih deset, već naročito u poslednje dve godine finansijske krize, Evropska centralna banka pokazala se kao snažna i pouzdana finansijska institucija. Poverenje u nju poraslo je u čitavom svetu“, ocenjuje Valter.

Primeri Mađarske i Letonije pokazuju koliko su nezaštićene zemlje bez evra. Mađarska forinta postala je objekat špekulacija, što je zemlju oteralo na ivicu bankrotstva. Akutna finansijska kriza nastupila je i u Letoniji. Tamo je finansijsku pomoć od jedne milijarde pružila Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Zato i ne čudi što je evro stekao mnogo novih simpatizera.

„Ja verujem da zemlje koje su na putu ka EU i monetarnoj uniji postale manje sumnjičave. To se ne odnosi samo na male zemlje, poput Baltičkih, već i na Poljsku“, kaže Valter.

Sve više pristalica evra

Čak i u Velikoj Britaniji, u kojoj se od evra toliko strahovalo, sada se iznenada glasno razmišlja o evropskoj moneti. Diskusija je otvorena u decembru, kada su funta i evra bili na skoro istom paritetu.

Poljska koja je do sada takođe pripadala frontu protivnika evra, najavila je da će 2012. uvesti evro, Rumunija se sprema za 2014. Pri tom, snažan evro nema samo dobre strane. On čini izvoz iz evro prostora skupljim, i otežava privredni oporavak.

„Pošten kurs prilikom zamene evra bio bi pre 1,20, a ne 1,40 američkih dolara. S druge strane jasno je da snažan evro u tržišnoj konkurenciji predstavlja opterećenje za privrednike. Ali, Amerikanci ne bi bili ono što jesu kada bi preterano razmišljali o brigama Evropljana.“

Nastupa recesija

Naravno da Vašington u svakoj prilici tvrdi da je zainteresovan za snažan dolar. To naravno uopšte nije tako. Za Evropu prijatan poklon nije ni politika sa nultim kamatama Američke federalne banke.

Razlike u kamatama između Evrope i Amerike privlače špekulante. Evropska centralna banka, smatra Norbert Valter, neće pratiti politiku nultih kamata Banke američkih federalnih rezervi, čak i ako razlike u kamatama u ovom trenutku nanose štetu.

„U Evropi nastupa recesija. Postoje nedoumice i oko pitanja da li je delotvorna finansijska politika. Treba reći i da je visoki uzlet koji je evro imao do sredine 2008. u međuvremenu relativizovan."

Sigurno je jedno. Finansijska kriza je povećala poverenje u evro. Porastao je broj njegovih obožavalaca. Oni koji ga nemaju, danas kažu: bolje bi nam išlo kad bi imali evro.